Денвер опет има шампионски тим

Први дан отвореног тржишта НБА лиге донео је велики број промена и играча у новим срединама. Ипак, највећи победник је Денвер који је са два потеза експоненцијално повећао своје шансе за освајање друге титуле у клупској историји. Нови стручни штаб морао је пажљиво да осмисли први потез овог прелазног рока, а може се рећи да су за неколико сати вратили наду у организацију.

Одмах по отварању прелазног рока направили су највећи трејд вечери. Опростили су се од Мајкла Портера Џуниора кога су послали у правцу Бруклина, а заузврат добили Камерона Џонсона. Убрзо затим су потписали миљеника фанова Бруса Брауна на једногодишњи уговор (још непознате суме) који се вратио у тим после две сезоне одсуства. Печат за крај дана је трејд којим су послали Дарија Шарића у Сакраменто, а заузврат добили Јонаса Валанчијунаса.

Ово су маестрални потези којим се истакла изузетна способност управе клуба, а уједно и учинили Денвер далеко конкурентнијом екипом за наредну сезону. Посебна пажња мора се усмерити ка трејду Портера, претежно финансијску слободу коју је тим њиме добио. Слањем Портера у Бруклин уштеђено је чак 40 милиона долара. Он наредне сезоне зарађује 38.3 милиона, што је далеко више од Џонсона који је на далеко бољем уговору – 21 милион. То доноси разлику од 17 милиона која може бити искоришћена у наредним месецима за довођење још једног корисног играча без потребе за додатним слањем плате у размени. Прецизније, Денвер има право да пошаље само драфт пикове у замену за неког играча чији уговор је у границама дозвољеног изузетка – флексибилност која је веома ретка у савременој ери НБА лиге, поготово међу конкурентима за титулу.

Овај трејд такође доноси велику финансијску флексибилност, у виду уштеђевина које их спуштају испод границе пореза на луксуз. Тиме не само да избегавају високе казне, већ и отварају простор за даља пословања. У складу са тим, клуб сада може да искористи пуних 14.1 милион долара кроз клаузулу под називом „нон-такспејер мид-левел ексепшн”, што им омогућава приступ знатно јачим талентима на слободном тржишту.

Шампиони из 2023. године тренутно имају 12 играча под уговором, што им даје места за још три. Менаџери нису желели да стану док им је све ишло "као по лоју", те су се одлучили за још један трејд. Искористили су своје сјајно створене погодности да замене Дарија Шарића за Јонаса Валанчијунаса. Добра новчана ситуација донела им је прилику да узму уговор Литванца који је дупло већи, а за играча који малтене да није ни играо минуле сезоне доведу кошаркаша који сјајно може попунити центарску минутажу када је Јокић на клупи.

Можда и најважнија финансијска привилегија овог трејда јесте спуштање Нагетса испод границе прве пореске „кецеље”, чиме избегава нова ограничења колективног уговора као што су забране у разменама, уговарању трејдова у којима се шаље новац и потписивању одређених играча.

Био је ово потез који се дуго чекао од организације за коју се доста људи питало да ли траће најбоље дане најбољег кошаркаша на планети. Од освајања титуле Никола Јокић има велике проблеме са пратећим кадром играча, толико да због тимског учинка ове сезоне није добио МВП награду иако је постао трећи икада са трипл-дабл просеком! Ово је позитиван одговор на то питање, а то само може додатно потврдити и велики скок који је екипа направила на кладионицама. Сат времена пред старт прелазног рока америчка коцкарница „Фандуел” дала им је 11 најбоље шансе за освајање (квота 27), док је након ова два потеза скочила на друго (квота 8). Једино ко је испред њих је Оклахома (квота 2.5) која је и недавно постала првак.

Није то само због чињенице да је тим освежен, већ и због калибра играча које су довели. Камерон Џонсон је млађа, јефтинија и боља верзија Портера. У питању је играч који ће играти исту позицију као и његов претходник, а такође је и сличног калибра. Обојица су шутерска крила, сем што Џонсон има боље просеке и далеко бољу одбрану – нешто што Денверу очајнички треба у стартној петорци.

Денверова нова аквизиција је минуле сезоне просечно бележила 18.8 поена, 4.3 скока и 3.4 асистенције по утакмици. Његова ефикасност је ипак најбољи додатак за екипу, пошто је био поприлично близу чувене 50-40-90 статистике (47.5 одсто за два, 39 за три и 89.3 са слободних бацања). „Шлаг на торту” је и долазак Бруса Брауна који је фалио Нагетсима протекле две сезоне. Нису имали избора тада, морали су да га пусте јер није било довољно новца у буџету за повећање његовог уговора. Али се сада враћа у клуб по повољнијим условима (још непознатим) и биће додатно појачање са клупе који знатно продубљује екипу. Играо је најбољу кошарку у својој каријери под Јокићевом командом, те остаје велика нада да ће моћи то да репродукује и наредне сезоне када ће Денвер дефинитивно нападати титулу.

Иако су већински кошаркаши продужавали сарадњу са постојећим клубовима, било је много промена за кратко време. Убедљиво најзапаженије потезе направио је Милвоки који је напрасно раскинуо сарадњу са повређеним Дејмијаном Лилардом. Дугују му још 110 милиона које ће исплаћивати на пет годишњих рата. Простор у "кеп спејсу" искористили су за долазак Мајлса Тарнера. Василије Мицић је трејдован по други пут у року од недељу дана, а сада је завршио у Милвокију који је заузврат Шарлоту послао Пета Конатона и два пика друге рунде драфта (2031. и 2032. године).