Експеримент над Србијом

Народ Србије уверен је да добро живи, чак 66 одсто људи исказује задовољство животом у целини, закључак је истраживања Демостата, објављеног почетком октобра прошле године, које је изазвало огроман бес оних чије поверење, иначе, ова организација ужива, али и према народу. Толики, да је Демостат малтене проглашен за „Вучићевог бота”, а професор у пензији прогласио је народ необавештеним и саветовао едукацију. С обзиром на све што нам се већ месецима дешава, чини се да ће народ бити „едукован” све док не схвати колико лоше живи и не сруши власт.

Поменуто истраживање Демостата брзо је заборављено, будући да се мало потом догодила стравична трагедија у Новом Саду, кад се срушила надстрешница на Железничкој станици и убила 16 људи. А, како то већ годинама гледамо, нема те трагедије која није злоупотребљена у политичке сврхе. Ова посебно. Трагедија која је потресла целу земљу, сваког човека, послужила је као повод за сада већ осмомесечни хаос у којем сви живимо. Они који су, данас је то јасно огромној већини људи, само чекали згодан повод за дестабилизацију земље, зграбили су прилику. И свим силама се труде да је никако не испусте, не скривајући више да иза свега стоји политика и да у тој борби нема ама баш ничега што, за њих, није дозвољено. Наводни разлог због којег се све почело, смрт 16 људи, одавно је заборављен.

Почетком јуна на седници Скупштине Србије адвокат и посланик „Ми – глас из народа” Бранко Павловић питао је владу када ће предузети мере из своје надлежности да се прекине ово стварање хаоса у држави, блокаде саобраћајница, државних институција и факултета. Констатовао је: „То је експеримент с грађанима Србије, до када ће грађани који желе да живе и раде нормално у овој земљи моћи да истрпе одузимање њихових Уставом гарантованих права, уколико држава не буде радила свој посао.”

И, ако се све и са свих страна сагледа, заиста личи на нови експеримент над Србијом. Кажем нови, јер је ово само један у низу експеримената које смо ми у овој земљи доживели и некако преживели. Важно је подсетити само на неколико, зато што управо због њих овај последњи тако дуго траје, јер, колико год важили, с правом, за наиван народ, толико наивни ипак нисмо. Били смо прва земља на коју је извршена агресија НАТО-а, без одобрења Уједињених нација, све је лепо описано у књизи „Противзаконити ратови” швајцарског историчара Данијела Ганзера. Тада су, на нама, први пут тестиране графитне бомбе, а први пут је и једна медијска кућа – РТС, проглашена за легитимну мету. Први пут је за наше цивилне жртве употребљен термин „колатерална штета”, реч године у западним медијима. Имали смо и успешну обојену револуцију 5. октобра 2000. године, све о томе како је организована и колико је пара из иностранства у њу уложено лепо је описао Тим Маршал у књизи „Игра сенки”. А како смо прошли после ње, видели смо. Од обећаног меда и млека који ће да потеку Србијом чим оду Слободан Милошевић и његова власт, добили смо разорену земљу – пљачкашку приватизацију, затворене фабрике и 500.000 људи без посла, уништене домаће банке, разорену војску, реформу правосуђа, коју је чак и ЕУ прогласила за лошу, а ми добили судије и тужиоце биране по страначким квотама... И, да, на делу наше земље проглашена је нова „држава”, све уз подршку оних који су нас бомбардовали, мада је, како су нам „ослободиоци” тврдили, Косово и Метохија демократско питање.

Преживели смо некако, огромна већина нас којима такозвана транзиција није била мајка, ни сама не зна како је у томе успела. Али, успели смо. И, након промене власти 2012. године, експеримента са смањењем плата и пензија, јер земља пред банкротом није имала новца да их исплаћује, стигли смо до октобра 2024. године. И до истраживања Демостата по којем је 66 одсто грађана Србије задовољно животом у целини, а 11 одсто незадовољно. Каже Демостат: „Натполовичан број народа (54 одсто) изјављује да добро живи, 11 одсто да лоше живи, чак 70 одсто испитаника каже да је задовољно укупним квалитетом свог живота и живота своје породице, а осам одсто да је незадовољно.” Противнике власти истраживање је баш наљутило, онолико су се трудили да укажу да у Србији људи живе такорећи на ивици глади, али највише се изнервирао пензионисани професор, који је казао да неће да улази у истраживање Демостата, али се „поставља питање колико су ти испитивани људи обавештени”. Каже професор да су „неки људи у стању да, због интереса, доведу све у питање, какви су то карактери”. Народ је, дакле, толико глуп и необавештен да нема појма како живи, треба га обавестити да му је лоше. Ма шта лоше, да је на самрти од глади. Није објаснио шта је то све што су ти које је Демостат испитивао спремни да доведу у питање.

Трагедија у Новом Саду потиснула је у страну ово истраживање, а важно је баш због онога у чему данас живимо. Пошто се, врло брзо, видело да је трагедија у Новом Саду само послужила као повод за остваривање нечијих политичких циљева. Чијих све, ваљда ћемо једном сазнати, надам се брзо. У сваком случају, опет смо послужили за експеримент, јер нигде досад нису професори, део њих, а они су организатори блокада факултета, нити су игде на свету основци и средњошколци употребљени за рушење власти. Успут, нисмо чули ни гласа од заштитника грађана о злоупотреби деце, а има помоћника који се бави заштитом деце, као ни од поверенице за равноправност о ускраћивању кршењу права студената који су против блокада, али и грађана којима се ускраћује право на рад и слободу кретања. Блокадери су успели да тотално уруше, пре свега, Универзитет у Београду, последице, у знању, али и у понашању, по злоупотребљене основце и средњошколце, тек ћемо да видимо у наредним годинама.

Није се, међутим, успело у намери да Србија стане, сви позиви на генералне штрајкове су пропали, па и овај најновији. Неће људи, за бог те пита чије бабе здравље, да штрајкују. Знају, колико год заборавни били, није тако давно било, колико је тешко кад немаш посао, још кад имаш породицу... Осим тога, зашто би штрајковали кад за то немају разлога. Лепо је то, крајем маја, описао Миша Бркић, жестоки критичар власти, у тексту „Социјала неће оборити режим”, све егзактни подаци, који најбоље објашњавају зашто је у Демостатовом истраживању 66 одсто људи задовољно својим животом. И Бркић је, наравно, жестоко критикован, иако се онолико накритиковао власти.

Е, кад сте већ тако недоказани и кад не разумете да вам је лоше, грађани Србије, има да вам постане лоше. И сад гледамо мале групе људи које, подстицане и од неких политичара, професора, глумаца, људи који одавно не живе у овој земљи, уз свесрдну подршку „независних” медија како данима блокадама малтретирају људе широм Србије, пре свега у Београду. Њихова порука могла би се сажети овако – кад нећете да штрајкујете, ми ћемо вас спречити да радите. Видели смо планове за блокаду Експа, аеродрома, ТЕНТ-а, ауто-путева, да би се, сами планери кажу, нанела економска штета држави.

У „независним” медијима могли смо да видимо да би, уколико би блокаде Београда потрајале дуже, економска штета, на дневном нивоу, могла да се креће од 1,3 до три милиона евра. Саговорници некако са жаљењем истичу да ипак не би могла да се скроз уруши привреда, али да се успори, може, и те како. Биће, кажу, мање туриста, па мања потрошња, па нема инвестиција, па смањен БДП... Власт каже да смо већ претрпели велику економску штету, раст је успорен, па ће то утицати и на висину повишица плата и пензија, нико ко живи од свог рада у овој земљи не може томе да се радује. Власт, пре свега, прича о штети због мање инвестиција, туриста... Штету која је настала, између осталог, разбијањем Градске куће у Новом Саду, уништавањем фасада, просторија на факултетима и у школама, разбијањем контејнера, ђубријера..., нико не помиње. Све ћемо то сви ми да платимо, дакле, осетићемо на сопственој кожи, јер ове „ситнице” много коштају и таман, толико ће бити мање пара за нешто од чега бисмо сви имали користи и у чему бисмо уживали. Власт је, засад, одлучила да примени закон и да прекршајно кажњава оне који чине све да Србија стане. Не могу те паре да надокнаде нанету штету, али за почетак, и то је добро.