Најсушнији јун у нашој земљи у историји мерења

Прошли месец је био најсушнији јун у нашој земљи откад постоје мерења, а у појединим градовима уопште није било падавина. Према подацима Републичког хидрометеоролошког завода (РХМЗ), на укупно осам метеоролошких станица, у Ваљеву, Крагујевцу, Неготину, Пожеги, Краљеву, Ћуприји, Лесковцу и Куршумлији, током јуна није измерена нити једна једина кап кише. Чак и на местима где је било падавина, оне су биле драматично мање у односу на нормалу, навео је портал „Клима 101”, пренео је Танјуг.

„Колико је овакво стање у ово доба године неуобичајено открива податак да је јун типично најкишовитији месец у Србији, током којег падне од 12 до 13 одсто укупних годишњих падавина, тј. око једне осмине. Месечна сума падавина у Србији креће се у опсегу од 60 до 120 милиметара”, навео је портал.

Ове године, уместо типичних јунских пљускова, била је екстремна суша.

Ана Вуковић Вимић са Пољопривредног факултета у Београду рекла је за портал да је услед климатских промена повећана климатска варијабилност.

„Период од јуна до августа постаје сушнији, а климатски максимум падавина помера се ка ранијим месецима. Иако из године у годину могу постојати веће или мање разлике, тенденција је таква да је јун све сушнији, заједно са јулом и августом”, рекла је Ана Вуковић Вимић.

Седам од десет најсушнијих месеца јуна од 1951. до 2025. године десили су се после 2000, с тим што је јун ове године апсолутно рекордан уз мањак падавина од скоро 80 милиметара у односу на нормалу (1991–2020). Протекли месец не само да је био најсушнији јун у историји мерења, већ и најтоплији. Месечни температурни рекорди оборени су 26. јуна у Зрењанину, Кикинди, Лозници, Великом Градишту, Црном Врху, Куршумлији, Ћуприји и Лесковцу.

Што се тиче свакодневног живота човека, међу најугроженијим аспектима је водоснабдевање, наводи саговорница портала и додаје да се на том пољу јављају двоструки ризици с обзиром на загађеност водних ресурса. Због несташице воде, током јуна већ је проглашена ванредна ситуација у Димитровграду и Гаџином Хану, где изворишта раде на тек 20 одсто капацитета.

Иако се проблем са водоснабдевањем у Гаџином Хану понавља из године у годину, овог пута стање је екстремније – сва 34 села су без воде насупрот уобичајених шест-седам. „Овако јаке суше захватају скоро све гране пољопривреде са изузетком производње у затвореном, где се врши наводњавање”, навела је она.

У најнасељенијим градовима, Београду и Новом Саду, киша није падала све до самог краја месеца, тачније до 26. јуна. Према подацима РХМЗ-а, у овим градовима није било падавина током 29 од укупно 30 јунских дана. Пре 26. јуна, киша у Београду последњи пут пала је 29. маја. Дакле, у најкишовитијем делу године сведочили смо низу од 27 узастопних дана без падавина.

Како показује анализа коју је за иницијативу „Право на воду” урадио Игор Смолић са Института за физику у Београду, овакав низ представља климатски догађај који се дешава једном у 872 године – под претпоставком да се климатски обрасци не мењају. Међутим, клима се и мења, Србија постаје топлија, и то брже од глобалног просека, па оно што се некада називало „екстремним”, постаје наша нова нормала.

Док се у прошлости (1961–1990) јављала тек једна сушна година током једне деценије, данас (2011–2020) просечно је свака друга година са сушом.

Протеклог месеца, суша је завладала читавом територијом Србије у своја три различита појавна облика на основу стандардизованог индекса падавина (СПИ): као умерена, екстремна и изузетна суша, пише „Клима 101”. На чак 27 од укупно 29 станица са мониторингом влажности, од Палића до Врања, суша се јавила у свом најозбиљнијем облику, као изузетна суша. Стање је нешто блаже у Сомбору, где је суша екстремна, а у Сјеници је суша током јуна била умерена.

Упркос томе што је мај ублажио неповољност хидролошке слике, од почетка јуна водостаји на свим рекама у Србији су опали. Због тога је РХМЗ 25. јуна издао и прво хидролошко упозорење на минималне протицаје и ниске пловидбене нивое, месец дана раније него прошле године када је оно издато тек крајем јула. РХМЗ је раније упозорио да се до 8. јула на подручју наше земље очекује интензивирање топлотног таласа са максималним температурама у већини места од 34 до 38 степени, а у недељу и почетком наредне седмице (од 6. до 8. јула) локално и око 40 степени. Пад температуре се очекује у уторак на северу и западу, а од среде и у осталом делу земље, пренео је Танјуг.