Никад краћа берба малине

Берба малине у главним малинарским подручјима је у јеку а по свему судећи никада краћу бербу овога воћа нећемо имати у Србији. Главни разлог за то је лоше кондиционо и здравствено стање, док суша, високе температуре и претерано осунчавање додатно погоршавају ситуацију и доводе до убрзаног зрења тог воћа, изјавио је за „Политику” др Александар Лепосавић, председник Научног воћарског друштва Србије.

Он напомиње и да је, према ономе што се може видети на терену реч „о никада тишој берби јер је у малињацима мање људи и откупљивача, а неке хладњаче не раде због финансијских проблема одраније”.

Осврћући се на откупну цену, Лепосавић напомиње да су наши произвођачи претходне две године били прилично незадовољни условима и износом који су им плаћали откупљивачи, а по ономе што се може видети на терену, због тога су улагања у засаде свели на минимум. Према његовим речима, подаци о површинама под малином и даље су спорни. Иако статистика показује да имамо 19.000 хектара а реално је мање од 10.000. Због познатих дешавања и пада интересовања за њеним гајењем у Србији, али и климатских промена, малина се тренутно гаји на не више од 8.000 хектара.

Упркос повољној ситуацији и вишим ценама на светском тржишту, почетак откупа обележен је за произвођаче незадовољавајућом ценом од 300 динара. Лепосавић напомиње да је тренутна ситуација у откупу прилично шаренолика. У Ариљу и Ивањици ово воће плаћа се од 400 динара за виламет и 420 динара за микер, а поједини откупљивачи су, схвативши да ће остати без тражених количина, почели да подижу цене. Taкo је један велики откупљивач пре два дана изашао са откупном ценом од 555 динара (без ПДВ-а) за малину прве класе.

Лепосавић сматра да ће управо због мањка квалитетне робе досадашњи износи сигурно премашити ове по којима се тренутно плаћа малина произведена по конвенционалном и интегралном поступку. Истовремено, органску малину у Мачви поједини откупљивачи још пре десетак дана плаћали су и 500 динара за килограм, и за њу, истиче, постоји тенденција раста цене на домаћем тржишту.

– Због мањка количина у Срби поједини хладњачари су пробали да обезбеде робу из Украјине, Молдавије, Румуније и Бугарске. С обзиром на то да се у овим земљама малина производи на доста другачији начине него код нас, сортимент је такав да ни приближно не одговара ономе што су наши купци навикли, а и због мешања овакве робе са нашом малином раније смо имали бројних проблема – упозорио је наш саговорник.

Како каже, сигурно је да даљи пад производње никоме не иде наруку и због тога је потребно да сви учесници у малинарском послу изнађу начин превазилажења кризе која прети да након више од 50 година доминантне позиције Србије нашу земљу склони са листе значајних произвођача овог воћа.

– Због тога у наредном периоду имамо тежак, али не и немогућ задатак. А то је да производимо оно што купци траже, при томе не посежући за реекспортом да бисмо добили на квантитету. Такође, треба порадити и на заштити домаћих произвођача и извозника али и побољшати свеукупну слику о малини и малинарству Србије. Ово говорим јер се веома често дешава да неодговорним иступањем појединци, било произвођачи, било извозници, наносе несагледиве последице бизнису од којег у нашој земљи директно и индиректно зависи велики број људи – истиче Александар Лепосавић.