Данас је Света мученица Недеља

Српска православна црква данас слави Свету мученицу Недељу. Позната и као Киријака Никомидијска, била је ранохришћанска мученица и светитељка. Посвећен јој је манастир Оћестово и слави се истог дана када и Преподобни Тома Малеин.

Према житију Свете Недеље, рођена је у хришћанској породици у Малој Азији. Њени родитељи Доротеа и Јевсевије били су дуго без деце и када су је након много молитава и суза, добили дали су јој име Недеља. Од своје младости заветовала се на службу Исусу Христосу и одбијала да се уда. Један од просаца оптужио је њу и њене родитеље цару Диоклецијану као хришћане. Цар је наредио да муче њене родитеље и протерао их је у град Мелитину, где су у мукама умрли. Свету Недељу је послао цару Максимијану Галерију на суд. Саслушавши је и видевши да је тврда и непоколебљива у Христовој вери, Максимијан је наредио да је положе по земљи и дуго без милости туку воловским жилама. За то време, она се молила Господу, што је разјарило Максимијана, који је викао на војнике. Светитељка му се тада обратила речима: “Не варај се, Максимијане, никада ме нећеш моћи потчинити својој вољи пошто ми Бог помаже.”

После тога Максимијан ју је послао управитељу Витиније Илариону.

“Овај је саслуша и нареди да је уведу у идолски храм; но тамо се света Недеља помоли Богу, и настаде силан земљотрес, од кога сви идоли у храму попадаше на земљу, поразбијаше се и у прах претворише; утом улете вихор у храм, и развеја по ваздуху тај идолски прах; затим сину муња и сагоре лице управитељу Илариону, те он паде са свога престола и издахну.

После Иларионове погибије за управитеља области дође Аполоније. Обавештен о свему што се догодило, Аполоније удари свету Недељу на зверске муке, па је врже у тамницу. Када света Недеља лежаше у тамници сва у ранама, јави јој се Христос Господ, исцели је и рече јој: „Не бој се мука, Недељо, моја благодат је с тобом“”, стоји на сајту СПЦ.

На крају би наређено да буде посечена мачем око 289. године.

“Џелати је онда узеше и изведоше ван града да је погубе. Света Недеља их замоли за дозволу да се помоли Богу. Џелати јој дозволише. Она онда клече на колена, уздиже руке к небу и помоли се Богу, да Бог помилује и спасе све оне, који буду спомен њен славили, и да упокоји њену душу заједно са душама њених родитеља. Свршивши молитву, она предаде душу своју Богу пре него се мач спусти на њену главу. А када војници, пришавши к њој да изврше над њом смртну казну, видеше да је већ умрла, зачудише се. Утом би к њима божански глас с неба који им рече: Идите, браћо, и причајте свима о великим делима Божјим. – Војници се после тога вратише славећи Бога.”