Камена хроника краљевине поред Дрине

Мали Зворник – У сенци стена десне обале Дрине, у недрима брда које чува своје тајне, лежи Подземни град Карађорђевића, грађевина која више од девет деценија буди машту историчара, авантуриста и путника намерника. Недовршени амбициозни пројекат краља Александра Првог – да ту буде неосвојиво ратно командно место – последњих година доживљава праву трансформацију. Осим што представља вредно културно наслеђе и историјско здање, овај комплекс, унутар стене уз обалу Дрине, сада све више добија карактер живог туристичког центра.

Скривен од погледа, у стени је изграђен лавиринт од 75 просторија и око километар и по дугих ходника. У самом срцу подземног комплекса, у којем температура током целе године остаје 16 степени, недавно је отворена аутентична кафана, осмишљена и уређена да верно дочара дух тридесетих година прошлог века. Са карираним столњацима, дрвеним столовима, лампама које имитирају светлост свећа и зидовима украшеним краљевским обележјима, овај простор пружа посетиоцима потпуно ново искуство.

„Нисмо желели да Подземни град буде само музеј, хтели смо да у њему може да се осети живот тог доба, да се седне, попије кафа или чашица вина, и да човек заиста проживи прошлост”, каже Срђан Јовановић из Туристичке организације Мали Зворник. Први утисци посетилаца су више него позитивни, многи кажу да су у том амбијенту осетили да „време стаје”.

А управо то је и био циљ општине Мали Зворник, која је у последњих неколико година, у сарадњи са Министарством туризма и кроз различите пројекте, уложила значајна средства у уређење комплекса. Само у првој фази стигло је 32 милиона динара из републичког буџета, уз учешће општине од пет милиона и подршку кроз пројекат прекограничне сарадње. Након тога уследили су и нови циклуси улагања, још 22 милиона динара од министарства, четири милиона из општинског буџета, а израђена је и нова пројектна документација.

„Данас је преко 80 одсто комплекса уређено. Ушли смо и у поступак откупа земљишта код самог улаза, где ћемо добити више простора за пријем посетилаца, постављање тоалета и места за одмор. Туриста је све више, само прошле године било их је око десет хиљада”, објашњава Зоран Јевтић, председник општине Мали Зворник.

У припреми је и нова фаза развоја, опремање винарије у оквиру комплекса, за шта је већ постигнут договор да се користе вина из Тополе, везана за традицију династије Карађорђевић. План је да вино буде у понуди у оквиру гостионе и војничке мензе, где ће посетиоци моћи да дегустирају храну и пиће у аутентичном амбијенту. Циљ није само да се очува историја, већ и да се отвори простор за економски одржив туризам.

„Желимо да Подземни град добије заокружену понуду, да гости могу да дођу, разгледају историјске просторије, али и да седе, ручају, попију вино и одморни крену даље. То је начин да задржимо људе у овом крају и повежемо историју, гастрономију и туризам”, додаје Јевтић.

Подземни град, познат и као „Камена девојка”, чува историјска сећања. Овде је, између осталог, краљ Петар Други провео своју последњу ноћ у отаџбини пре него што је, као шеснаестогодишњи монарх, кренуо у избеглиштво током Другог светског рата. Управо у тим ходницима одржана је и последња седница југословенске Краљевске владе на тлу земље, у ноћи између 12. и 13. априла 1941. године.

Са младим краљем били су највиши државни званичници тог доба, кнез Павле Карађорђевић, чланови владе, високи официри, као и делови краљевског гардијског пука. У тој напетој ноћи доношене су одлуке које ће одредити ток рата и судбину Југославије, у просторијама које и данас сведоче о томе.

Многи предмети из тог доба данас стижу из Србије и Републике Српске, ћилими, намештај, лични предмети, све оно што обогаћује атмосферу простора и даје му душу.

У оквиру комплекса налази се и стара црква, за коју је поднета пријава за обнову, као и низ ходника и одаја који и даље крију бројне тајне. Народно предање спомиње чак и подземни пролаз испод Дрине, који наводно води у непознато, још једна прича која привлачи посетиоце и буди машту.

У Малом Зворнику не желе да историја остане само у књигама већ да кроз кафану, винарију и живу поставку унутар камених зидова Подземни град добија нови живот и нови смисао.