Наука у служби друштва

Институт за криминолошка и социолошка истраживања у Београду свечано је обележио 65 година рада. Ова јединствена научна установа у Србији и региону проучава најсложеније друштвене појаве – од криминалитета до социјалних девијација, а стручњаци који се баве криминологијом, социологијом и сродним наукама већ шест и по деценија успешно доприносе циљу да наука буде у служби друштва.

Комбиновањем знања из области права, социологије, психологије и специјалне едукације, институт је дао немерљив допринос унапређењу научне мисли, али и практичном обликовању јавних политика и стручног кадра, речено је на свечаности у просторијама института у Грачаничкој улици у Београду.

Посебно је наглашено да су током више од пола века кроз институт прошли бројни истакнути истраживачи, професори и стручњаци из различитих области, чији су рад и залагање оставили траг у друштвеној теорији и пракси.

Значајан јубилеј прослављен је у друштву представника академске и правосудне заједнице, државних институција, као и садашњих и бивших сарадника. Свечани програм водила је виша научна сарадница др Милица Колаковић Бојовић, а присутнима су се обратили директорка института др Ивана Стевановић, председник Управног одбора проф. др Станко Бејатовић, заменик председника Уставног суда проф. др Милан Шкулић и помоћник министра правде Бранислав Стојановић.

– Овај јубилеј не посматрамо само као прославу прошлости већ и као обавезу за будућност, да институт и даље буде ослонац у разумевању и решавању друштвених проблема – рекла је др Ивана Стевановић, директорка Института за криминолошка и социолошка истраживања.

Истакла је да је институт континуирано пратио и проучавао промене у друштву, одговарајући на изазове времена кроз релевантна истраживања, анализе, публикације и саветодавни рад, што чини и данас. Захвалила је свим сарадницима који су градили ову институцију, као и онима који данас настављају ту мисао са једнаком посвећеношћу.

На свечаности је представљена монографија „65 година Института за криминолошка и социолошка истраживања”, свеобухватна публикација богата фотографијама, документима и аналитичким приказима, која сведочи о историјату, развоју и савременим активностима института.

– Жеља нам је да ова монографија буде сведочанство нашег рада, али и инспирација за нове генерације истраживача да наставе да развијају критичку мисао, истражују сложеност друштвених појава и на тај начин даље доприносе заједници – рекла је др Ивана Стевановић.

Историјат ове научне институције пратила су и дешавања у бившој Југославији и Србији. Најпре је у мају 1960. године основан Институт за криминолошка и криминалистичка истраживања, а у јулу наредне године основан је Социолошки институт Србије, да би у фебруару 1971. дошло до њиховог спајања и тако је основан Институт за криминолошка и социолошка истраживања.

Посебно место у историјату института заузимају пенолошка истраживања, која су између 1963. и 2001. године одиграла кључну улогу у разумевању и реформисању затворског система у бившој Југославији и Србији.

Од почетка двехиљадитих година, фокус истраживања се све више помера ка реформи казнених система, усклађивању са европским правним стандардима и проблему пренасељености затвора, као и ка правним аспектима извршења санкција и моделу отворених затвора.

Резултати рада запослених објављени су у великом броју научних монографија, тематских зборника, научних часописа и других публикација. Институт је до данас објавио преко хиљаду различитих наслова и може се похвалити дугом традицијом издаваштва. Научни часопис „Ревија за криминологију и кривично право” излази без прекида од 1962. године, док се „Зборник Института за криминолошка и социолошка истраживања”, уз мање прекиде, објављује од 1972. године.

Истраживачи института пружили су подршку изради преко 50 докумената јавних политика у области реформе правосуђа, права жртава, мањинских права, борбе против корупције, извршења кривичних санкција и процесуирања ратних злочина. Институт је развио и плодоносну сарадњу са бројним међународним, научноистраживачким и организацијама цивилног друштва.

Када је реч о будућности, сарадници и запослени су се на свечаности обавезали не само да ће чувати богату традицију него и да ће институт одлучно корачати напред, настављајући да гради друштво засновано на знању, правди и одговорности.