Nauka u službi društva

Institut za kriminološka i sociološka istraživanja u Beogradu svečano je obeležio 65 godina rada. Ova jedinstvena naučna ustanova u Srbiji i regionu proučava najsloženije društvene pojave – od kriminaliteta do socijalnih devijacija, a stručnjaci koji se bave kriminologijom, sociologijom i srodnim naukama već šest i po decenija uspešno doprinose cilju da nauka bude u službi društva.

Kombinovanjem znanja iz oblasti prava, sociologije, psihologije i specijalne edukacije, institut je dao nemerljiv doprinos unapređenju naučne misli, ali i praktičnom oblikovanju javnih politika i stručnog kadra, rečeno je na svečanosti u prostorijama instituta u Gračaničkoj ulici u Beogradu.

Posebno je naglašeno da su tokom više od pola veka kroz institut prošli brojni istaknuti istraživači, profesori i stručnjaci iz različitih oblasti, čiji su rad i zalaganje ostavili trag u društvenoj teoriji i praksi.

Značajan jubilej proslavljen je u društvu predstavnika akademske i pravosudne zajednice, državnih institucija, kao i sadašnjih i bivših saradnika. Svečani program vodila je viša naučna saradnica dr Milica Kolaković Bojović, a prisutnima su se obratili direktorka instituta dr Ivana Stevanović, predsednik Upravnog odbora prof. dr Stanko Bejatović, zamenik predsednika Ustavnog suda prof. dr Milan Škulić i pomoćnik ministra pravde Branislav Stojanović.

– Ovaj jubilej ne posmatramo samo kao proslavu prošlosti već i kao obavezu za budućnost, da institut i dalje bude oslonac u razumevanju i rešavanju društvenih problema – rekla je dr Ivana Stevanović, direktorka Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja.

Istakla je da je institut kontinuirano pratio i proučavao promene u društvu, odgovarajući na izazove vremena kroz relevantna istraživanja, analize, publikacije i savetodavni rad, što čini i danas. Zahvalila je svim saradnicima koji su gradili ovu instituciju, kao i onima koji danas nastavljaju tu misao sa jednakom posvećenošću.

Na svečanosti je predstavljena monografija „65 godina Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja”, sveobuhvatna publikacija bogata fotografijama, dokumentima i analitičkim prikazima, koja svedoči o istorijatu, razvoju i savremenim aktivnostima instituta.

– Želja nam je da ova monografija bude svedočanstvo našeg rada, ali i inspiracija za nove generacije istraživača da nastave da razvijaju kritičku misao, istražuju složenost društvenih pojava i na taj način dalje doprinose zajednici – rekla je dr Ivana Stevanović.

Istorijat ove naučne institucije pratila su i dešavanja u bivšoj Jugoslaviji i Srbiji. Najpre je u maju 1960. godine osnovan Institut za kriminološka i kriminalistička istraživanja, a u julu naredne godine osnovan je Sociološki institut Srbije, da bi u februaru 1971. došlo do njihovog spajanja i tako je osnovan Institut za kriminološka i sociološka istraživanja.

Posebno mesto u istorijatu instituta zauzimaju penološka istraživanja, koja su između 1963. i 2001. godine odigrala ključnu ulogu u razumevanju i reformisanju zatvorskog sistema u bivšoj Jugoslaviji i Srbiji.

Od početka dvehiljaditih godina, fokus istraživanja se sve više pomera ka reformi kaznenih sistema, usklađivanju sa evropskim pravnim standardima i problemu prenaseljenosti zatvora, kao i ka pravnim aspektima izvršenja sankcija i modelu otvorenih zatvora.

Rezultati rada zaposlenih objavljeni su u velikom broju naučnih monografija, tematskih zbornika, naučnih časopisa i drugih publikacija. Institut je do danas objavio preko hiljadu različitih naslova i može se pohvaliti dugom tradicijom izdavaštva. Naučni časopis „Revija za kriminologiju i krivično pravo” izlazi bez prekida od 1962. godine, dok se „Zbornik Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja”, uz manje prekide, objavljuje od 1972. godine.

Istraživači instituta pružili su podršku izradi preko 50 dokumenata javnih politika u oblasti reforme pravosuđa, prava žrtava, manjinskih prava, borbe protiv korupcije, izvršenja krivičnih sankcija i procesuiranja ratnih zločina. Institut je razvio i plodonosnu saradnju sa brojnim međunarodnim, naučnoistraživačkim i organizacijama civilnog društva.

Kada je reč o budućnosti, saradnici i zaposleni su se na svečanosti obavezali ne samo da će čuvati bogatu tradiciju nego i da će institut odlučno koračati napred, nastavljajući da gradi društvo zasnovano na znanju, pravdi i odgovornosti.