И пробање трешања мора да се плати

Панчево – Није да је народ панчевачки платежно толико попустио, већ никако да се одбранимо од оних вештих, али и безобразних, објашњава за „Политику” Блажица Јаначковић баш необичан начин да се „отерају” поједине довитљиве муштерије.

Наиме, на богатој тезги воћа и поврћа које нуди „боду” очи трешње које ова Панчевка нуди на комад и по „цени” од 20 динара. Трешње јесу лепе, зреле и једре, ту збора нема, али „што је много – много је”, прва је реакција на овај иновативни начин трговине.

„Морала сам тако да урадим јер нисмо могли да се одбранимо од ’купаца’ што би онако у пролазу ’само да пробају’. То је баш узело маха, сви виде лепе трешње па чапају, од неколико комада, до оних што заите целу шаку и само оду. Безобразук, и не можеш им ништа. Зато смо увели да се и проба плаћа”, прича нам видно изнервирана Блажица већ на сам помен и стална питања од кад се то, и зашто трешње продају на комад.

Наша саговорница даље објашњава да овако формирање цена није њен патент. Како је појава овде узела маха, неколицина њених колега са суседних тезги прибегло је оваквом начину одбране скупе робе. Кажу, „нема више милости за ’такве’ муштерије нити бесплатне дегустације, али панчевачки пиљари признају да заправо нису аутори ове идеје. Прича ко се тога досетио има више, а најреалнија је она да је пелцер стигао из Вршца, мада круже и још невероватније верзије.

„Сад ћу да вам кажем одакле је то дошло”, добацује са оближње тезге Мирјана Маринковић, која прво каже да је због екстремних услова производње реорганизовала свој асортиман, па сада нуди „сигурнију” робу – искључиво зелениш из пластеника, кромпир и бели лук.

„Веровали или не, ја сам чула да је све кренуло од чварака. У локалима око пијаце има једна печењара која је зимус нудила чварке на комад, али мислим да је то био штос. Народ се толико жалио на цене и питао како да је некада нуспроизвод свињокоља стигао и до две и по хиљаде динара за кило, па су се онда нашалили и као почели да их продају на комад”, објашњава нам пиљарица из Глогоња.

Било како било, домаће трешње одавно нема у продаји. Ове године готово да је није ни било. Ипак, на две-три тезге још се могу пазарити, „иако им време није”. Стигле су с југа и јефтиније су него што су биле наше „банатске”.

„Ја их и иначе не гајим, али чујем да је пропала још за оних јутарњих мразева и неколико јаких киша. Све су попуцале, а такве нико неће. Ове су увоз из Грчке, а то није јефтино. Роба је осетљива, брзо пропада и ризик је, али се трудимо да је ипак понудимо, јер увек има оних који могу и хоће да плате. Када се појавила била је 1.200, па 1.000, а сада је и њима крај, скроз су зреле и коштају 800 динара за килограм”, објашњава Блажица Јанаћковић.