I probanje trešanja mora da se plati

Pančevo – Nije da je narod pančevački platežno toliko popustio, već nikako da se odbranimo od onih veštih, ali i bezobraznih, objašnjava za „Politiku” Blažica Janačković baš neobičan način da se „oteraju” pojedine dovitljive mušterije.

Naime, na bogatoj tezgi voća i povrća koje nudi „bodu” oči trešnje koje ova Pančevka nudi na komad i po „ceni” od 20 dinara. Trešnje jesu lepe, zrele i jedre, tu zbora nema, ali „što je mnogo – mnogo je”, prva je reakcija na ovaj inovativni način trgovine.

„Morala sam tako da uradim jer nismo mogli da se odbranimo od ’kupaca’ što bi onako u prolazu ’samo da probaju’. To je baš uzelo maha, svi vide lepe trešnje pa čapaju, od nekoliko komada, do onih što zaite celu šaku i samo odu. Bezobrazuk, i ne možeš im ništa. Zato smo uveli da se i proba plaća”, priča nam vidno iznervirana Blažica već na sam pomen i stalna pitanja od kad se to, i zašto trešnje prodaju na komad.

Naša sagovornica dalje objašnjava da ovako formiranje cena nije njen patent. Kako je pojava ovde uzela maha, nekolicina njenih kolega sa susednih tezgi pribeglo je ovakvom načinu odbrane skupe robe. Kažu, „nema više milosti za ’takve’ mušterije niti besplatne degustacije, ali pančevački piljari priznaju da zapravo nisu autori ove ideje. Priča ko se toga dosetio ima više, a najrealnija je ona da je pelcer stigao iz Vršca, mada kruže i još neverovatnije verzije.

„Sad ću da vam kažem odakle je to došlo”, dobacuje sa obližnje tezge Mirjana Marinković, koja prvo kaže da je zbog ekstremnih uslova proizvodnje reorganizovala svoj asortiman, pa sada nudi „sigurniju” robu – isključivo zeleniš iz plastenika, krompir i beli luk.

„Verovali ili ne, ja sam čula da je sve krenulo od čvaraka. U lokalima oko pijace ima jedna pečenjara koja je zimus nudila čvarke na komad, ali mislim da je to bio štos. Narod se toliko žalio na cene i pitao kako da je nekada nusproizvod svinjokolja stigao i do dve i po hiljade dinara za kilo, pa su se onda našalili i kao počeli da ih prodaju na komad”, objašnjava nam piljarica iz Glogonja.

Bilo kako bilo, domaće trešnje odavno nema u prodaji. Ove godine gotovo da je nije ni bilo. Ipak, na dve-tri tezge još se mogu pazariti, „iako im vreme nije”. Stigle su s juga i jeftinije su nego što su bile naše „banatske”.

„Ja ih i inače ne gajim, ali čujem da je propala još za onih jutarnjih mrazeva i nekoliko jakih kiša. Sve su popucale, a takve niko neće. Ove su uvoz iz Grčke, a to nije jeftino. Roba je osetljiva, brzo propada i rizik je, ali se trudimo da je ipak ponudimo, jer uvek ima onih koji mogu i hoće da plate. Kada se pojavila bila je 1.200, pa 1.000, a sada je i njima kraj, skroz su zrele i koštaju 800 dinara za kilogram”, objašnjava Blažica Janaćković.