Војни рок у Србији

Сведоци смо да све више земаља враћа обавезно служење војног рока. Најновији пример је Данска, у којој ће и жене равноправно с мушкарцима служити војни рок и тако постати део одбрамбених снага своје државе.

У Србији је обавезно служење војног рока укинуто 1. јануара 2011. године у оквиру мера ка преласку на професионалну војску. Затим је планирано враћање обавезног војног рока у трајању од 75 дана, два месеца основна обука и 15 дана рад у јединицама војске. Старосна граница обухвата мушкарце од 18 до 30 година старости, док жене могу добровољно да се пријаве за служење војног рока. Цивилно служење остаје, али у трајању од 150 дана, дакле дупло дуже од војног рока. План је да на годишњем нивоу обуку заврши око 20.000 регрута – четири партије по 5.000.

Планирано је да се обавезно служење војног рока у Војску Србије врати од 25. септембра 2025. године. Међутим, моје је мишљење, с обзиром на обим послова које треба урадити до тог рока, да није реално очекивати да почне у септембру. Да би се увео војни рок потребно је изменити неколико закона: Закон о војној, радној и материјалној обавези, Закон о Војсци Србије и Правило службе Војске Србије. Реалан рок, уз одржавање редовних и ванредних заседања Скупштине Србије, јесте крај 2025. године. Конкретни кораци да би служење почело у септембру обухватају неколико фаза: законодавну процедуру, припрему инфраструктуре и капацитета, регрутацију и позивање регрута, успостављање модела обуке и јавну кампању и информисање јавности.

Паралелно са свим овим активностима и радњама потребно је информисати младе о правима и обавезама, као и о погодностима које се стичу након одслужења војног рока. Мора се вршити и промоција кроз школе, универзитете и медије. Треба давати објашњења шта се дешава у случају одбијања, здравствених проблема или приговора савести. Пошто је очигледно да се с предузимањем наведених мера касни, готово је јасно да не можемо очекивати позивање у септембру.

Уместо информација о мерама до сада предузетим у вези с тим, за септембар се најављује војна парада. Свима остаје нејасно шта и коме она треба да покаже и прикаже. Финансијска средства за ову активност нису планирана, а трошкови који ће настати у току увежбавања и припрема биће велики и ванредни. Када томе додамо политичку кризу у којој се земља налази, реализација послова око враћања војног рока чини се још мање реалном и остваривом. У 2026. години најављују се и избори и мале су шансе да ће та тема бити актуелна због оптерећености резултатима избора. Остаје закључак да је враћање војног рока и овог пута имало циљ да скрене пажњу са тешких и актуелних тема које оптерећују грађане Србије. Интересантно је да се у вези с враћањем војног рока у јавности најмање оглашавала Војска Србије.

Драган Паскаш,

генерал у пензији, Београд