Свако страдање заслужује поштовање и достојанствено сећање

И јуче је, као и данима уназад, било много тешких речи са свих страна упућених на рачун Срба и Србије зато што „неће да се суочи с прошлошћу и да призна да је у Сребреници почињен геноцид”, па је, такорећи, још једном главна тема била квалификација дела који се догодио у Сребреници, уместо одавање поште пострадалим. Ни то што светски експерти, а Ефраим Зуроф свакако то јесте, кажу да се у Сребреници десио страшан ратни злочин, али не и геноцид, није зауставило настојање да се Србија оптужи за геноцид, а Срби за геноцидан народ.

Нико никада у Србији није негирао да се у Сребреници догодио стравичан ратни злочин, нити пропустио да ода пошту убијенима и да се сваке године огласи осудом тог злочина уз исказивање пијетета према њима, а једини „грех” Србије и Срба је што не пристају да буду проглашени за геноцидну државу и геноцидни народ. Такве реакције су и јуче забележене, уз позив да се поштују све жртве, па и српске, јер се само тако може обезбедити мир свим пострадалим у грађанском рату, али и свима нама да данас живимо у миру једни са другима и да нам се у будућности ништа слично не понови.

Председница Скупштине Србије Ана Брнабић казала је за ТВ Информер да „злочин из јула 1995. године у Сребреници никад није смео да се догоди, али

то апсолутно није био геноцид, што не значи да то није ужасан ратни злочин”. Истакла је: „Нико из организација цивилног друштва и из медија који причају о томе да су Срби геноцидан народ није отишао у Братунац 5. јула да види и прича са члановима породица српских жртава. Изражавам пијетет према жртвама злочина у Сребреници.”

Министар без портфеља задужен за дијаспору Ђорђе Милићевић огласио се саопштењем у којем је навео да српски народ није ни геноцидан, ни злочиначки и да је кроз историју био жртва, али и градитељ мира. Навео је: „Уочи обележавања годишњице страдања у Сребреници желимо да поновимо: свако невино страдање заслужује поштовање и достојанствено сећање. Србија је више пута, на највишем нивоу, изразила саучешће породицама жртава, а председник Александар Вучић је, упркос бројним политичким ризицима, лично отишао у Поточаре како би се поклонио жртвама. Одговор на тај чин

био је покушај линча и убиства председника Србије, за који – ни после деценије – нико није сносио одговорност. То је рана и на правду, и на процес помирења у региону. Само на истини и правди можемо градити будућност у којој се злочини неће понављати – према било ком народу. Свако од нас има моралну и људску обавезу да се поклони свим жртвама рата, без обзира на њихову националност, веру или порекло. Њихова страдања обавезују нас на сећање, али и на истину. Сећање које служи миру, а не поделе, једина је исправна порука коју можемо и морамо да пошаљемо – и због прошлости, и због будућности коју градимо”.

Председник Савеза Срба из региона Миодраг Линта предложио је јуче да Србија оснује Међународну комисију за истраживање страдања Срба и Бошњака у сребреничкој регији од 1992–1995. године, а како је рекао, циљ те комисије би био да се на објективан и непристрасан начин утврди истина

о Сребреници. Он је у саопштењу истакао да Хашки трибунал није био заинтересован да потпуно и тачно утврди чињенично стање. Додао је и да Хашки трибунал није доказао да су погубљења муслиманских ратних заробљеника била геноцид, односно да су злочини у Сребреници извршени са геноцидним намерама. Навео је: „У питању је ратни злочин који је почињен из освете због масовног страдања српских цивила и заробљених српских бораца на подручју Сребренице и шире. Заробљени муслимански борци нису стрељани због националне, етничке или верске припадности, већ зато што су третирани као непријатељи који су починили масовне злочине над Србима од пролећа 1992. до 1995. године. Потпуно је јасно да је у питању ратни злочин, а не геноцид.”

Председник Српске радикалне странке Војислав Шешељ изјавио је да се у јулу 1995. године у околини Сребренице догодио ратни злочин стрељања ратних заробљеника, али да то није био злочин геноцида. „Ниједна жена није убијена, ниједно дете није убијено”, рекао је Шешељ на промоцији другог издања своје књиге „У Сребреници није било геноцида”, коју је у Кнез Михаиловој улици у Београду организовала СРС. Додао је да је геноцид, према Конвенцији о спречавању и кажњавању злочина геноцида, уништавање расне, националне или етничке групе као такве или знатног дела те групе, односно када се немилице убијају и мушкарци и жене и деца и старци и болесници и сви остали. Додао је да лажу они који тврде да је био геноцид у Сребреници и навео: „У мојој књизи документован је сваки податак, наведен извор и обележена страна са које је цитиран и додао да зато није било никакве научне критике на књигу, чак ни у Сарајеву и Загребу.”

Помену у Поточарима су присуствовали представници и министар за помирење, регионалну сарадњу и друштвену стабилност и председник Странке правде и помирења Усаме Зукорлић, као и делегација Покрета слободних грађана коју је предводио председник те странке Павле Грбовић. У саопштењима СПП и ПСГ у којима су те странке обавестиле јавност о присуству својих председника на комеморацији одржаној у Поточарима, догађаји у Сребреници у јулу 1995. године квалификовани су као „геноцид”.