Svako stradanje zaslužuje poštovanje i dostojanstveno sećanje

I juče je, kao i danima unazad, bilo mnogo teških reči sa svih strana upućenih na račun Srba i Srbije zato što „neće da se suoči s prošlošću i da prizna da je u Srebrenici počinjen genocid”, pa je, takoreći, još jednom glavna tema bila kvalifikacija dela koji se dogodio u Srebrenici, umesto odavanje pošte postradalim. Ni to što svetski eksperti, a Efraim Zurof svakako to jeste, kažu da se u Srebrenici desio strašan ratni zločin, ali ne i genocid, nije zaustavilo nastojanje da se Srbija optuži za genocid, a Srbi za genocidan narod.

Niko nikada u Srbiji nije negirao da se u Srebrenici dogodio stravičan ratni zločin, niti propustio da oda poštu ubijenima i da se svake godine oglasi osudom tog zločina uz iskazivanje pijeteta prema njima, a jedini „greh” Srbije i Srba je što ne pristaju da budu proglašeni za genocidnu državu i genocidni narod. Takve reakcije su i juče zabeležene, uz poziv da se poštuju sve žrtve, pa i srpske, jer se samo tako može obezbediti mir svim postradalim u građanskom ratu, ali i svima nama da danas živimo u miru jedni sa drugima i da nam se u budućnosti ništa slično ne ponovi.

Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić kazala je za TV Informer da „zločin iz jula 1995. godine u Srebrenici nikad nije smeo da se dogodi, ali

to apsolutno nije bio genocid, što ne znači da to nije užasan ratni zločin”. Istakla je: „Niko iz organizacija civilnog društva i iz medija koji pričaju o tome da su Srbi genocidan narod nije otišao u Bratunac 5. jula da vidi i priča sa članovima porodica srpskih žrtava. Izražavam pijetet prema žrtvama zločina u Srebrenici.”

Ministar bez portfelja zadužen za dijasporu Đorđe Milićević oglasio se saopštenjem u kojem je naveo da srpski narod nije ni genocidan, ni zločinački i da je kroz istoriju bio žrtva, ali i graditelj mira. Naveo je: „Uoči obeležavanja godišnjice stradanja u Srebrenici želimo da ponovimo: svako nevino stradanje zaslužuje poštovanje i dostojanstveno sećanje. Srbija je više puta, na najvišem nivou, izrazila saučešće porodicama žrtava, a predsednik Aleksandar Vučić je, uprkos brojnim političkim rizicima, lično otišao u Potočare kako bi se poklonio žrtvama. Odgovor na taj čin

bio je pokušaj linča i ubistva predsednika Srbije, za koji – ni posle decenije – niko nije snosio odgovornost. To je rana i na pravdu, i na proces pomirenja u regionu. Samo na istini i pravdi možemo graditi budućnost u kojoj se zločini neće ponavljati – prema bilo kom narodu. Svako od nas ima moralnu i ljudsku obavezu da se pokloni svim žrtvama rata, bez obzira na njihovu nacionalnost, veru ili poreklo. Njihova stradanja obavezuju nas na sećanje, ali i na istinu. Sećanje koje služi miru, a ne podele, jedina je ispravna poruka koju možemo i moramo da pošaljemo – i zbog prošlosti, i zbog budućnosti koju gradimo”.

Predsednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta predložio je juče da Srbija osnuje Međunarodnu komisiju za istraživanje stradanja Srba i Bošnjaka u srebreničkoj regiji od 1992–1995. godine, a kako je rekao, cilj te komisije bi bio da se na objektivan i nepristrasan način utvrdi istina

o Srebrenici. On je u saopštenju istakao da Haški tribunal nije bio zainteresovan da potpuno i tačno utvrdi činjenično stanje. Dodao je i da Haški tribunal nije dokazao da su pogubljenja muslimanskih ratnih zarobljenika bila genocid, odnosno da su zločini u Srebrenici izvršeni sa genocidnim namerama. Naveo je: „U pitanju je ratni zločin koji je počinjen iz osvete zbog masovnog stradanja srpskih civila i zarobljenih srpskih boraca na području Srebrenice i šire. Zarobljeni muslimanski borci nisu streljani zbog nacionalne, etničke ili verske pripadnosti, već zato što su tretirani kao neprijatelji koji su počinili masovne zločine nad Srbima od proleća 1992. do 1995. godine. Potpuno je jasno da je u pitanju ratni zločin, a ne genocid.”

Predsednik Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj izjavio je da se u julu 1995. godine u okolini Srebrenice dogodio ratni zločin streljanja ratnih zarobljenika, ali da to nije bio zločin genocida. „Nijedna žena nije ubijena, nijedno dete nije ubijeno”, rekao je Šešelj na promociji drugog izdanja svoje knjige „U Srebrenici nije bilo genocida”, koju je u Knez Mihailovoj ulici u Beogradu organizovala SRS. Dodao je da je genocid, prema Konvenciji o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida, uništavanje rasne, nacionalne ili etničke grupe kao takve ili znatnog dela te grupe, odnosno kada se nemilice ubijaju i muškarci i žene i deca i starci i bolesnici i svi ostali. Dodao je da lažu oni koji tvrde da je bio genocid u Srebrenici i naveo: „U mojoj knjizi dokumentovan je svaki podatak, naveden izvor i obeležena strana sa koje je citiran i dodao da zato nije bilo nikakve naučne kritike na knjigu, čak ni u Sarajevu i Zagrebu.”

Pomenu u Potočarima su prisustvovali predstavnici i ministar za pomirenje, regionalnu saradnju i društvenu stabilnost i predsednik Stranke pravde i pomirenja Usame Zukorlić, kao i delegacija Pokreta slobodnih građana koju je predvodio predsednik te stranke Pavle Grbović. U saopštenjima SPP i PSG u kojima su te stranke obavestile javnost o prisustvu svojih predsednika na komemoraciji održanoj u Potočarima, događaji u Srebrenici u julu 1995. godine kvalifikovani su kao „genocid”.