Буш оклева да казни Пакистан

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 6. новембра – "Коме ће се Џорџ Буш приволети царству", загонетка је коју овде и у свету данас покушавају да одгонетну аналитичари – поводом нове кризе и ванредног стања у Пакистану, као важном партнеру Америке. Да ли ће шеф Беле куће остати привржен прокламацијама за "ширење демократије у исламском свету" и ударити бар неку "пацку" генералу Первезу Мушарафу за сасецање таквог курса, или ће му "прогледати кроз прсте" зарад "заједништва у борби рату тероризма" и у зебњи да "једина муслиманска атомска бомба" не доспе у руке екстремиста?

Бела кућа одавно није била, бар на први поглед, у већој недоумици. Али, утисак је, такође, да ће нова дилема бити отклоњена на класичан начин – превагом непосредних интереса над другим тежњама који изгледају као идеали.

Двоструки значај

Другим речима, сва је прилика да ће пре прогледати кроз прсте него покушати да удари пацке. Јер, како истичу експерти, Пакистан за САД има двоструки значај, ванреднији од заведеног ванредног стања: Прво, битан је, иако не баш ефикасан, савезник у борби против Ал Каиде и талибана који јачају акције у Авганистану и, друго, представља "најопасније место на свету" у комбинацији нуклеарног оружја, социјалне нестабилности и база које поменути талибани и Ал Каида имају у његовим пограничним областима са Авганистаном.

С таквим ванредностима је као с предностима и рачунао Мушараф – извештава данас "Њујорк тајмс", позивајући се на неименоване генералове сараднике, па је ванредно стање прогласио рачунајући да ће реаговање Американаца бити "незнатно". Потврда тога је, додаје лист, да га до јутрос ни Буш, нити ико из вашингтонског врха, није позвао телефоном и изразио му протест. САД дају предност стабилности над демократијом – преносе се речи саговорника у Исламабаду.

Чак је и шефица Стејт департмента Кондолиза Рајс, наговештавајући "преиспитивање помоћи Пакистану", нагласила исто што и Пентагон – да неће бити смањена сарадња у борби против тероризма. А то значи – да би, упркос "дубоко разочаравајућем потезу Мушарафа", он наставио да прима највећи део финансијске потпоре – произлази из рачунице коју је недавно направио вашингтонски Центар за стратешке и међународне студије.

По том документу, од око 11 милијарди долара (не рачунајући тајне пошиљке) помоћи Пакистану у последњих шест година, 60 одсто је било намењено директно војсци као сараднику у коалиционим операцијама у Авганистану, 15 процената је дато за набавку оружја, још 15 одсто за подршку влади, а само 10 одсто – за економски развој и хуманитарне потребе.

Могућност за рез наслућује се у непосредној потпори Мушарафовом буџету, с преусмеравањем, вероватно у дискрецији, ка опозицији која позива на обнову демократије. Али и та финансијска рокада могла би, прибојавају се овде, да заоштри тамошње дуеле, тако да по формули "док се двоје свађају, трећи се користи", профитирају – екстремисти.

Анкета коју је у Пакистану, прошлог септембра, спровела вашингтонска групација "Сутрашњица без терора", потврдила је делимично такве стрепње. Већу подршку испитаника добио је Осама бин Ладен (46 одсто) него Мушараф (38). Бољи рејтинг од обојице имала је бивша премијерка Беназир Буто (63 процента), али су сада на "неодређено време одложени парламентарни избори", првобитно заказани за 15. јануар…

Реаговање на текуће хапшење опозиционара у Пакистану, битно се разликује – примећују хроничари – од реаговања САД на сличну репресију у Мјанмару (Бурми) коме су одавде заоштрене санкције. Има се у виду, наглашава се, да Исламабад поседује нуклеарно оружје и да га је Буш означио као "главног савезника изван НАТО" (у коме САД сада имају проблеме с Турском око њене курдске гериле у ирачком Курдистану).

Пољуљано пријатељство

Пакистанско унутрашње заоштравање се надовезује на низ ломова, појачаних после америчке инвазије на Ирак, који се протежу од Мале Азије до Индијског потконтинента. При том је на тешком тесту америчка спољна политика у целини а, како запажа Асошијетед прес, доведен је у питање и Бушов "осећај" да међународни утицај може битно да повећава "личним пријатељством" с другим лидерима. Шеф Беле куће је, подсећа се, својевремено Мушарафа оценио као "чврстог бранитеља слободе и његовог народа", да би сада уставне слободе Пакистанаца биле суспендоване.

Тренутно, сугерише се, Вашингтон покушава да у оквиру "ограничених могућности, пронађе известан баланс": да Пакистан "врати на пут демократије" а да се не изазове хаос који би ојачао америчке непријатеље као што су Ал Каида и талибани. Такво трагање могло би да буде, процењује се овде, додатно отежано – ако антирежимски протести тамо ојачају и Мушарафа усредсреде још више на сузбијање политичких ривала него на борбу против исламских екстремиста.