Buš okleva da kazni Pakistan

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 6. novembra – "Kome će se Džordž Buš privoleti carstvu", zagonetka je koju ovde i u svetu danas pokušavaju da odgonetnu analitičari – povodom nove krize i vanrednog stanja u Pakistanu, kao važnom partneru Amerike. Da li će šef Bele kuće ostati privržen proklamacijama za "širenje demokratije u islamskom svetu" i udariti bar neku "packu" generalu Pervezu Mušarafu za sasecanje takvog kursa, ili će mu "progledati kroz prste" zarad "zajedništva u borbi ratu terorizma" i u zebnji da "jedina muslimanska atomska bomba" ne dospe u ruke ekstremista?

Bela kuća odavno nije bila, bar na prvi pogled, u većoj nedoumici. Ali, utisak je, takođe, da će nova dilema biti otklonjena na klasičan način – prevagom neposrednih interesa nad drugim težnjama koji izgledaju kao ideali.

Dvostruki značaj

Drugim rečima, sva je prilika da će pre progledati kroz prste nego pokušati da udari packe. Jer, kako ističu eksperti, Pakistan za SAD ima dvostruki značaj, vanredniji od zavedenog vanrednog stanja: Prvo, bitan je, iako ne baš efikasan, saveznik u borbi protiv Al Kaide i talibana koji jačaju akcije u Avganistanu i, drugo, predstavlja "najopasnije mesto na svetu" u kombinaciji nuklearnog oružja, socijalne nestabilnosti i baza koje pomenuti talibani i Al Kaida imaju u njegovim pograničnim oblastima sa Avganistanom.

S takvim vanrednostima je kao s prednostima i računao Mušaraf – izveštava danas "Njujork tajms", pozivajući se na neimenovane generalove saradnike, pa je vanredno stanje proglasio računajući da će reagovanje Amerikanaca biti "neznatno". Potvrda toga je, dodaje list, da ga do jutros ni Buš, niti iko iz vašingtonskog vrha, nije pozvao telefonom i izrazio mu protest. SAD daju prednost stabilnosti nad demokratijom – prenose se reči sagovornika u Islamabadu.

Čak je i šefica Stejt departmenta Kondoliza Rajs, nagoveštavajući "preispitivanje pomoći Pakistanu", naglasila isto što i Pentagon – da neće biti smanjena saradnja u borbi protiv terorizma. A to znači – da bi, uprkos "duboko razočaravajućem potezu Mušarafa", on nastavio da prima najveći deo finansijske potpore – proizlazi iz računice koju je nedavno napravio vašingtonski Centar za strateške i međunarodne studije.

Po tom dokumentu, od oko 11 milijardi dolara (ne računajući tajne pošiljke) pomoći Pakistanu u poslednjih šest godina, 60 odsto je bilo namenjeno direktno vojsci kao saradniku u koalicionim operacijama u Avganistanu, 15 procenata je dato za nabavku oružja, još 15 odsto za podršku vladi, a samo 10 odsto – za ekonomski razvoj i humanitarne potrebe.

Mogućnost za rez naslućuje se u neposrednoj potpori Mušarafovom budžetu, s preusmeravanjem, verovatno u diskreciji, ka opoziciji koja poziva na obnovu demokratije. Ali i ta finansijska rokada mogla bi, pribojavaju se ovde, da zaoštri tamošnje duele, tako da po formuli "dok se dvoje svađaju, treći se koristi", profitiraju – ekstremisti.

Anketa koju je u Pakistanu, prošlog septembra, sprovela vašingtonska grupacija "Sutrašnjica bez terora", potvrdila je delimično takve strepnje. Veću podršku ispitanika dobio je Osama bin Laden (46 odsto) nego Mušaraf (38). Bolji rejting od obojice imala je bivša premijerka Benazir Buto (63 procenta), ali su sada na "neodređeno vreme odloženi parlamentarni izbori", prvobitno zakazani za 15. januar…

Reagovanje na tekuće hapšenje opozicionara u Pakistanu, bitno se razlikuje – primećuju hroničari – od reagovanja SAD na sličnu represiju u Mjanmaru (Burmi) kome su odavde zaoštrene sankcije. Ima se u vidu, naglašava se, da Islamabad poseduje nuklearno oružje i da ga je Buš označio kao "glavnog saveznika izvan NATO" (u kome SAD sada imaju probleme s Turskom oko njene kurdske gerile u iračkom Kurdistanu).

Poljuljano prijateljstvo

Pakistansko unutrašnje zaoštravanje se nadovezuje na niz lomova, pojačanih posle američke invazije na Irak, koji se protežu od Male Azije do Indijskog potkontinenta. Pri tom je na teškom testu američka spoljna politika u celini a, kako zapaža Asošijeted pres, doveden je u pitanje i Bušov "osećaj" da međunarodni uticaj može bitno da povećava "ličnim prijateljstvom" s drugim liderima. Šef Bele kuće je, podseća se, svojevremeno Mušarafa ocenio kao "čvrstog branitelja slobode i njegovog naroda", da bi sada ustavne slobode Pakistanaca bile suspendovane.

Trenutno, sugeriše se, Vašington pokušava da u okviru "ograničenih mogućnosti, pronađe izvestan balans": da Pakistan "vrati na put demokratije" a da se ne izazove haos koji bi ojačao američke neprijatelje kao što su Al Kaida i talibani. Takvo traganje moglo bi da bude, procenjuje se ovde, dodatno otežano – ako antirežimski protesti tamo ojačaju i Mušarafa usredsrede još više na suzbijanje političkih rivala nego na borbu protiv islamskih ekstremista.