Премијер без харизме

Неиспуњена очекивања грађана, мало испуњених обећања, недостатак ауторитета премијера, разлози су малог поверења грађана у владу.

Колики је ауторитет личности која води институције, толико је поверење грађана у ту институцију, сматра Бранко Радун, политички аналитичар.

– Имамо премијера који нема харизму, који се није успео наметнути ни влади ни својим страначким колегама, а камоли „неком Динкићу”. Такође, ушла је у неке прилично проблематичне послове, рецимо гасни споразум, где су испливали сукоби. Ако се формира влада, очигледно је да су ту страначки интереси јаснији него другде, онда не можемо очекивати велико поверење ни у скупштину ни у владу, дакле ни у државне ни у политичке институције – рекао је Радун.

Грађани од владе конкретно „под један” очекују да испуни предизборна обећања.

– Они који су конкурисали на изборима, освојили их и формирали власт нису испунила очекивања, а када се формира влада, праве се одређене коалиције, па се гласачи појединих партија изненаде зашто је нека формирана, што све утиче на пад поверења – казао је за наш лист др Чедомир Чупић, професор политичке социологије и антропологије на Факултету политичких наука.

Социолог Милан Николић, директор Центра за проучавање алтернатива, рад владе види углавном кроз изјаве министара и премијера, али и кроз њихове резултате:

– Добијамо податке да око 80 посто грађана каже да веома тешко живи, незапосленост је висока, перспектива добијања посла готово никаква... Сад се, примера ради, сударамо са новом економском кризом, овај пут „увозном”, али грађани ће је на крају следеће године, чак да влада и није крива, видети као резултат рада владе. Политичари много тога обећавају, а мало тога се испоручује. Грађани их не цене, мисле да су демагози, лажови, или преваранти. А ако економска криза у пуном замаху удари и по Србији, грађани ће још горе да процењују рад наше и политичке и економске елите – сматра социолог Милан Николић, директор Центра за проучавање алтернатива.

Т. Б.

---------------------------------------------------------

Срби нерадо шаљу синове у војску

 Мали рејтинг је рачун за изгубљене ратове, неразјашњене смртне случајеве

(/slika2)Према Цесидовим истраживањима, пуно поверење у војску има незапамћено мало грађана – свега 29,2 одсто. Зашто је до тога дошло?

За Чедомира Чупића, војска у последње време није била толико важан фактор, а углед је изгубила због ратова који су вођени.

– Кад се губи поверење, постоји нешто у самој војсци што не функционише добро. Честа су била убиства, самоубиства и неразјашњени случајеви када је у питању служење војног рока. Било је и неодговорности око складишта, после страшне експлозије магацина у околини Параћина. Грађани вероватно још нису реаговали на најновији неспоразум у односима између Министарства одбране и првог човека Генералштаба. Имајући све ово у виду, Срби су несигурни кад шаљу своју децу у војску – рекао је за наш лист Чупић.

Милан Николић мисли да због несугласица начелника Генералштаба и министра одбране поверење у војску није опало и неће значајно опасти:

– То су само таласићи на врху воде, то ће евентуално да се одрази за месец дана, ако се ствар продуби. Засад то погађа само неколико процената грађана, по мојој процени. Ако би настало нешто озбиљније, онда би војска доживела свој пад – казао је за „Политику” Николић.

– Што се војске тиче, она је реформама прилично ослабљена, и људи немају поверења да ће их војник који је служио у обданишту или старачком дому одбранити, а војска је сад и малобројнија и слабија него раније – сматра Бранко Радун.

Т. Б.