Заједнички тим војних санитета региона

На недавно одржаној међународној вежби „Платинасти вук 25” у бази „Југ” и на оближњем полигону „Боровац” код Бујановца, први пут су учествовале Балканске војномедицинске снаге (БВМС). Реч је о међународној организацији са седиштем у Скопљу, у којој Србија тренутно има статус „оквирне нације”, водећу улогу, а чији је актуелни командант пуковник др сц. мед. Вељко Милић. „Оквирна нација”, а осим Србије су то наизменично и Северна Македонија и Словенија, у двогодишњем периоду обезбеђује инфраструктуру пољске болнице другог нивоа, медицинске уређаје и материјал и највећи део здравствених радника који учествују у раду ове међународне војне јединице. На вежби у Бујановцу ангажована су 82 припадника БВМС и свих држава чланица, а то су Албанија, БиХ, Црна Гора, Северна Македонија, Србија и Словенија.

„Вежба ’Платинасти вук 25’ била је посвећена увежбавању оперативних поступака у зони мисије УН. Када је реч о болници БВМС на овој вежби акценат је био на збрињавању у случају масовног повређивања”, каже за „Политику” пуковник др Милић.

А то је најкомплекснији задатак за сваку болницу – у кратком времену после дејства оружја, саобраћајних несрећа или природних катастрофа се појави велики број повређених које треба збринути. У медицинској терминологији, овакви случајеви се називају „маскал” и захтевају одговарајуће стандардне оперативне процедуре и оне су и увежбаване на „Платинастом вуку 25”.

„На овом примеру се најбоље сагледава и принцип интероперабилности, када припадници шест нација морају да раде као један. Морам да истакнем значај стандардних оперативних процедура а нарочито процедура за ’маскал’. Стално усавршавање ове и других процедура, прилагођавање условима које намеће окружење, омогућавају високи степен усклађености у раду на збрињавању повређених и обезбеђује најбољи квалитет пружања здравствене заштите у крајње неповољним условима. Наравно да су увежбаване и остале процедуре неопходне за функционисање болнице другог нивоа здравствене заштите, али сматрам да је ’маскал’ процедура најзначајнија зато што практично обједињава све остале процедуре”, објашњава пуковник др Милић.

Главни задатак БВМС је подршка цивилним властима и случају природних катастрофа или људским немаром проузрокованих несрећа.

Њихово седиште је у Скопљу, где се налази такозвано перманентно тело, које чине официри, представници земаља чланица. Они су задужени за организацију тренинга а у случају ангажовања и за извођење операција ове, практично, међународне војносанитетске јединице. Ако се укаже потреба, на штабу у Скопљу је да ставе у функцију пољску војну болницу шаторског типа, коју обезбеђује актуелна „оквирна нација” као и до сто људи са унапред прецизиране листе, а који се иначе налазе на редовним задацима у својим земљама. Они у најкраћем року долазе на место окупљања, где је и пољска болница, одакле одлазе на место размештаја. Овим снагама руковoди Управни одбор, у коме су представници земаља чланица као и Норвешке и САД, држава које су подржале оснивање БВМС. Последњих година све је значајнија подршка Европске уније. Недавно је Каја Калас, висока представница за спољну политику и безбедност ЕУ, посетила седиште снага у Скопљу.

БВМС су до сада учествовале на више вежби: у Србији (2016, 2018. и 2025. године), Румунији (2017. и 2019. године), Северној Македонији (2021. године), Словенији (2022. године) и Мађарској (2024. године). У плану је вежба у Естонији, која ће се одржати следеће године.

„БВМС су понудиле помоћ у време катастрофалног земљотреса у Турској, као и када су Словенију и БиХ захватиле велике поплаве, али је процена власти тих држава била да им је у тим тренуцима био потребан неки други вид помоћи”, каже пуковник др Милић.

Процедура ангажовања је таква да би држава погођена неком катастрофом или несрећом требала да се обрати БВМС, чији УО у најкраћем року на видео-конференцији разматра захтев, при чему важи принцип консензуса, све државе чланице морају бити сагласне са одлуком. Поступак ангажовања траје од три до пет дана, а пуна оперативна способност се достиже за седам до десет дана. У току је рад на промени логистичког концепта како би БВМС достигле способност ангажовања изван западног Балкана.

„БВМС унапређују војноздравствене капацитете свих земаља чланица. То се пре свега огледа преко донација медицинске инфраструктуре, апарата, средстава за обуку које од стране ЕУ долазе у БВМС а постају и саставни део капацитета санитетских служби региона. У току је реализација донације од шест милиона евра, а предвиђа се и наставак сарадње. С друге стране, преко ове организације припадници санитетских служби имају могућност да похађају најбоље медицинске курсеве широм Европе. Тако ће у току овог месеца већи број припадника из свих балканских земаља бити присутан на великој конференцији о војном здравству у Улму у Немачкој, где ће бити приказана и најновија технолошка достигнућа из области војне медицине. Све ово је од великог значаја за српски санитет, поготово што је велики број припадника ангажован у мировној мисији у Централноафричкој Републици, где стечена знања свакодневно подлежу практичној провери”, истиче пуковник др Милић.

Седиште снага којима он тренутно командује је у касарни „Илинден” у Скопљу. На првом спрату Војномедицинског центра налазе се просторије реновиране уз подршку САД.

„Просторије су велике, чисте и климатизоване и омогућавају несметано одвијање свакодневног посла. Радно време почиње у осам и траје до 16 часова. После брифинга свако иде на своје радно место и решава задатке који су дати у опису послова за сваку позицију у седишту БВМС. Активности има много и све су одређене годишњим планом. Конференцијска соба са најмодернијом ИТ опремом је увек спремна да угости делегације из света које обилазе Северну Македонију и желе да се упознају са оваквом организацијом која је састављена од нација које имају, како се то каже, тешко историјско наслеђе”, каже пуковник др Милић, командант БВМС.

Српско војно здравство познато широм света

„Србија је, одговорно могу рећи, најактивније учествовала у формирању БВМС. Сам почетак се везује за 2011. годину и конференцију у Београду где су све земље Балкана подржале иницијативу о формирању ових снага. Од тада до данас преко много међународних војних вежби српски санитет је стицао нова искуства која су трасирала пут успесима у медицинским мировним мисијама. Припадници санитетске службе су усавршавали своја медицинска знања, енглески језик, способност функционисања у међународном окружењу, што је довело до тога да се на свим меридијанима са респектом говори о српском санитету”, истиче пуковник др Милић. БАЛКАНСКЕ ВОЈНОМЕДИЦИНСКЕ СНАГЕ

Хронологија

*2010. године – Србија, Македонија, Норвешка и САД предлажу оснивање БВМС

*2011. године – На састанку у Београду државе западног Балкана подржале идеју за стварање БВМС

*2014. године – Формиран Управни одбор

*2016. године – Успостављен штаб у Скопљу

*2019. године – Достигнута пуна оперативна способност

*2022. године – БВМС добиле статус међународне организације