Zajednički tim vojnih saniteta regiona

Na nedavno održanoj međunarodnoj vežbi „Platinasti vuk 25” u bazi „Jug” i na obližnjem poligonu „Borovac” kod Bujanovca, prvi put su učestvovale Balkanske vojnomedicinske snage (BVMS). Reč je o međunarodnoj organizaciji sa sedištem u Skoplju, u kojoj Srbija trenutno ima status „okvirne nacije”, vodeću ulogu, a čiji je aktuelni komandant pukovnik dr sc. med. Veljko Milić. „Okvirna nacija”, a osim Srbije su to naizmenično i Severna Makedonija i Slovenija, u dvogodišnjem periodu obezbeđuje infrastrukturu poljske bolnice drugog nivoa, medicinske uređaje i materijal i najveći deo zdravstvenih radnika koji učestvuju u radu ove međunarodne vojne jedinice. Na vežbi u Bujanovcu angažovana su 82 pripadnika BVMS i svih država članica, a to su Albanija, BiH, Crna Gora, Severna Makedonija, Srbija i Slovenija.

„Vežba ’Platinasti vuk 25’ bila je posvećena uvežbavanju operativnih postupaka u zoni misije UN. Kada je reč o bolnici BVMS na ovoj vežbi akcenat je bio na zbrinjavanju u slučaju masovnog povređivanja”, kaže za „Politiku” pukovnik dr Milić.

A to je najkompleksniji zadatak za svaku bolnicu – u kratkom vremenu posle dejstva oružja, saobraćajnih nesreća ili prirodnih katastrofa se pojavi veliki broj povređenih koje treba zbrinuti. U medicinskoj terminologiji, ovakvi slučajevi se nazivaju „maskal” i zahtevaju odgovarajuće standardne operativne procedure i one su i uvežbavane na „Platinastom vuku 25”.

„Na ovom primeru se najbolje sagledava i princip interoperabilnosti, kada pripadnici šest nacija moraju da rade kao jedan. Moram da istaknem značaj standardnih operativnih procedura a naročito procedura za ’maskal’. Stalno usavršavanje ove i drugih procedura, prilagođavanje uslovima koje nameće okruženje, omogućavaju visoki stepen usklađenosti u radu na zbrinjavanju povređenih i obezbeđuje najbolji kvalitet pružanja zdravstvene zaštite u krajnje nepovoljnim uslovima. Naravno da su uvežbavane i ostale procedure neophodne za funkcionisanje bolnice drugog nivoa zdravstvene zaštite, ali smatram da je ’maskal’ procedura najznačajnija zato što praktično objedinjava sve ostale procedure”, objašnjava pukovnik dr Milić.

Glavni zadatak BVMS je podrška civilnim vlastima i slučaju prirodnih katastrofa ili ljudskim nemarom prouzrokovanih nesreća.

Njihovo sedište je u Skoplju, gde se nalazi takozvano permanentno telo, koje čine oficiri, predstavnici zemalja članica. Oni su zaduženi za organizaciju treninga a u slučaju angažovanja i za izvođenje operacija ove, praktično, međunarodne vojnosanitetske jedinice. Ako se ukaže potreba, na štabu u Skoplju je da stave u funkciju poljsku vojnu bolnicu šatorskog tipa, koju obezbeđuje aktuelna „okvirna nacija” kao i do sto ljudi sa unapred precizirane liste, a koji se inače nalaze na redovnim zadacima u svojim zemljama. Oni u najkraćem roku dolaze na mesto okupljanja, gde je i poljska bolnica, odakle odlaze na mesto razmeštaja. Ovim snagama rukovodi Upravni odbor, u kome su predstavnici zemalja članica kao i Norveške i SAD, država koje su podržale osnivanje BVMS. Poslednjih godina sve je značajnija podrška Evropske unije. Nedavno je Kaja Kalas, visoka predstavnica za spoljnu politiku i bezbednost EU, posetila sedište snaga u Skoplju.

BVMS su do sada učestvovale na više vežbi: u Srbiji (2016, 2018. i 2025. godine), Rumuniji (2017. i 2019. godine), Severnoj Makedoniji (2021. godine), Sloveniji (2022. godine) i Mađarskoj (2024. godine). U planu je vežba u Estoniji, koja će se održati sledeće godine.

„BVMS su ponudile pomoć u vreme katastrofalnog zemljotresa u Turskoj, kao i kada su Sloveniju i BiH zahvatile velike poplave, ali je procena vlasti tih država bila da im je u tim trenucima bio potreban neki drugi vid pomoći”, kaže pukovnik dr Milić.

Procedura angažovanja je takva da bi država pogođena nekom katastrofom ili nesrećom trebala da se obrati BVMS, čiji UO u najkraćem roku na video-konferenciji razmatra zahtev, pri čemu važi princip konsenzusa, sve države članice moraju biti saglasne sa odlukom. Postupak angažovanja traje od tri do pet dana, a puna operativna sposobnost se dostiže za sedam do deset dana. U toku je rad na promeni logističkog koncepta kako bi BVMS dostigle sposobnost angažovanja izvan zapadnog Balkana.

„BVMS unapređuju vojnozdravstvene kapacitete svih zemalja članica. To se pre svega ogleda preko donacija medicinske infrastrukture, aparata, sredstava za obuku koje od strane EU dolaze u BVMS a postaju i sastavni deo kapaciteta sanitetskih službi regiona. U toku je realizacija donacije od šest miliona evra, a predviđa se i nastavak saradnje. S druge strane, preko ove organizacije pripadnici sanitetskih službi imaju mogućnost da pohađaju najbolje medicinske kurseve širom Evrope. Tako će u toku ovog meseca veći broj pripadnika iz svih balkanskih zemalja biti prisutan na velikoj konferenciji o vojnom zdravstvu u Ulmu u Nemačkoj, gde će biti prikazana i najnovija tehnološka dostignuća iz oblasti vojne medicine. Sve ovo je od velikog značaja za srpski sanitet, pogotovo što je veliki broj pripadnika angažovan u mirovnoj misiji u Centralnoafričkoj Republici, gde stečena znanja svakodnevno podležu praktičnoj proveri”, ističe pukovnik dr Milić.

Sedište snaga kojima on trenutno komanduje je u kasarni „Ilinden” u Skoplju. Na prvom spratu Vojnomedicinskog centra nalaze se prostorije renovirane uz podršku SAD.

„Prostorije su velike, čiste i klimatizovane i omogućavaju nesmetano odvijanje svakodnevnog posla. Radno vreme počinje u osam i traje do 16 časova. Posle brifinga svako ide na svoje radno mesto i rešava zadatke koji su dati u opisu poslova za svaku poziciju u sedištu BVMS. Aktivnosti ima mnogo i sve su određene godišnjim planom. Konferencijska soba sa najmodernijom IT opremom je uvek spremna da ugosti delegacije iz sveta koje obilaze Severnu Makedoniju i žele da se upoznaju sa ovakvom organizacijom koja je sastavljena od nacija koje imaju, kako se to kaže, teško istorijsko nasleđe”, kaže pukovnik dr Milić, komandant BVMS.

Srpsko vojno zdravstvo poznato širom sveta

„Srbija je, odgovorno mogu reći, najaktivnije učestvovala u formiranju BVMS. Sam početak se vezuje za 2011. godinu i konferenciju u Beogradu gde su sve zemlje Balkana podržale inicijativu o formiranju ovih snaga. Od tada do danas preko mnogo međunarodnih vojnih vežbi srpski sanitet je sticao nova iskustva koja su trasirala put uspesima u medicinskim mirovnim misijama. Pripadnici sanitetske službe su usavršavali svoja medicinska znanja, engleski jezik, sposobnost funkcionisanja u međunarodnom okruženju, što je dovelo do toga da se na svim meridijanima sa respektom govori o srpskom sanitetu”, ističe pukovnik dr Milić. BALKANSKE VOJNOMEDICINSKE SNAGE

Hronologija

*2010. godine – Srbija, Makedonija, Norveška i SAD predlažu osnivanje BVMS

*2011. godine – Na sastanku u Beogradu države zapadnog Balkana podržale ideju za stvaranje BVMS

*2014. godine – Formiran Upravni odbor

*2016. godine – Uspostavljen štab u Skoplju

*2019. godine – Dostignuta puna operativna sposobnost

*2022. godine – BVMS dobile status međunarodne organizacije