Немирко и лажљивко

СЛОВО О ЈЕЗИКУ
Читатељке из Косовске Митровице поставиле су нам два питања. Прво, да ли се може рећи да „оне и њихови дечки заједно прослављају Нову годину“, односно како да направе множину од именице дечко. И друго, зашто се каже: „Наша слава је Никољдан“, тј. шта значи ово Никољ у сложеници Никољдан.

Одговор на прво питање гласи да именица дечко нема множину и да ће зато морати употребити неку другу именицу – младићи, момци или слично. Наиме, суфикс -ко је по својој основној функцији хипокористички суфикс мушких имена и отуда специфичност именица сачињених помоћу њега да немају множину. Дакле, попут Драшко, Мишко, Машко, Душко, Рашко саграђене су заједничке именице (има их врло мало): д(ј)ечко, шврћко, буцко, злоћко, жућко, снешко/сњешко. Ова последња именица смишљена је да буде лично име и да уз презима Белић именује фигуру човека од снега, а слично је и са Крцком Орашчићем, како је преведен назив познатог балета Чајковског, само што је именица крцко саграђена од глагола, као грицко, смешко или плачко.

Бројнија је група изведеница на -ко сачињених од придева (трпних придева) или придевске основе, али ни оне немају множину: прљавко, трапавко, слинавко, маторко, ћелавко, несташко, немирко, уображенко и сл. За означавање множине може да се употреби множина именица на (а)ц: слинавци, ћелавци, маторци. Међутим, треба имати у виду да именице на -ац углавном имају пејоративни, а именице на -ко хипокористични или шаљиви тон (вашљивац / вашљивко, лажљивац / лажљивко).

У вези са другим питањем рећи ћемо прво да је реч Никољ присвојни придев од личног имена Никола и да Никољдан значи Николин дан (дан св. Николе). Објашњење за овај специфични облик придева наћи ћемо у прошлости српског језика. Наиме, врло давно присвојни придеви су се градили и уз помоћ суфикса -ј (за мушки род), -ја (за женски род), -је (за средњи род). Када се суфикс -ј додавао на основу именице, он је јотовао крајњи сугласник. Тако се од Никол+ј добило Никољ са значењем Николин, од Иван+ј – Ивањ са значењем Иванов, од бан+ј – бањ са значењем који припада бану, банов.

Одавно је овај суфикс престао да буде продуктиван (потиснули су га -ов, -ев, -ин и др.) па се и његово значење заборавило. Ипак, остао је да живи у називима празничних дана (Никољдан, Ивањдан, Јовањдан, Мратињдан), биљака (ивање зеље, ивања трава, ивањско цв(иј)еће), места (Бања Лука, у Бањој Луци – Банова Лука, у Бановој Луци, затим Ивања, Ивањица, Јовања – име манастира и сл.).

Трагове ове творбе налазимо и у презименима сачињеним од имена на -слав. У средњовековним споменицима срећемо презимена Драгосаљић, Бранисаљић и сл. На имена Драгослав, Бранислав и сл. додат је присвојни суфикс -ј, који је јотовао претходни сугласник в. Од добијених присвојних придева Драгослављ, Бранислављ изведено је презиме Драгослављић, Бранислављић додавањем суфикса -ић, а онда је упрошћавањем сугласничких група (у групи -слављ)добијено Драгосаљић, Бранисаљић и др. Касније, када се изгубио осећај за -ј као суфикс којим се добија присвојни придев, облицима типа Драгосављ додаван је суфикс -ев, а онда на њега суфикс -ић, којим се граде презимена: Драгос(л)ав + ј + ев + ић добијено је Драгосављевић, тако и Бранисављевић итд.