Шта ако Шмит на­мет­не бу­џет БиХ

Од на­шег стал­ног до­пи­сни­ка 

Ба­ња­лу­ка – Ви­ше­ме­сеч­ни из­о­ста­нак до­го­во­ра о бу­џе­ту Бо­сне и Хер­це­го­ви­не за 2025. го­ди­ну отво­рио је про­стор за спе­ку­ла­ци­је да ви­со­ки пред­став­ник Кри­сти­јан Шмит раз­ма­тра мо­гућ­ност да на­мет­не фи­нан­сиј­ски оквир и то нај­ве­ро­ват­ни­је по мо­де­лу ко­ји би од­го­ва­рао са­ра­јев­ским по­ли­тич­ким струк­ту­ра­ма.

Пре­ма на­во­ди­ма ви­ше са­ра­јев­ских ме­ди­ја, та­кву на­ме­ру су, ба­рем при­вре­ме­но, за­ко­чи­ли зва­нич­ни­ци САД, тра­же­ћи до­дат­на по­ја­шње­ња из кан­це­ла­ри­је ви­со­ког пред­став­ни­ка (ОХР). Ка­ко се твр­ди, на­вод­но по зах­те­ву из САД, Шмит је већ по­слао на­црт од­лу­ке аме­рич­кој ад­ми­ни­стра­ци­ји на увид, а од­го­вор се оче­ку­је до кра­ја сед­ми­це. За­сад ни­је ја­сно да ли Ва­шинг­тон же­ли да спре­чи на­ме­та­ње у пот­пу­но­сти или да из­вр­ши ко­рек­ци­је у пред­ло­же­ном тек­сту.  

Пре­ма истим из­во­ри­ма, Шми­тов план укљу­чу­је оба­ве­зу фи­нан­си­ра­ња шест кул­тур­них ин­сти­ту­ци­ја сме­ште­них у Са­ра­је­ву – укљу­чу­ју­ћи Зе­маљ­ски му­зеј и На­ци­о­нал­ну и уни­вер­зи­тет­ску би­бли­о­те­ку, као и обез­бе­ђи­ва­ње сред­ста­ва за про­во­ђе­ње из­бо­ра, уз по­себ­ну став­ку за на­бав­ку ске­не­ра за елек­трон­ско гла­са­ње. Та­ко­ђе, пред­ви­ђа се и из­ми­ре­ње ар­би­тра­жне пре­су­де у слу­ча­ју „Ви­ја­дукт”, нај­ве­ро­ват­ни­је од сред­ста­ва Цен­трал­не бан­ке БиХ или не­ис­ко­ри­шће­ног нов­ца при­ку­пље­ног за из­град­њу ауто-пу­те­ва. Упра­во та ар­би­тра­жна пре­су­да пред­ста­вља јед­ну од глав­них та­ча­ка спо­ре­ња. Ра­ди се о од­ште­ти од 56 ми­ли­о­на евра ко­ју је БиХ ду­жна да ис­пла­ти сло­ве­нач­кој фир­ми „Ви­ја­дукт” на­кон из­гу­бље­не ар­би­тра­же због кон­це­си­о­ног уго­во­ра ко­ји су за­кљу­чи­ле прет­ход­не вла­сти Ре­пу­бли­ке Срп­ске. Иако је „Ви­ја­дукт” ра­ни­је, на­вод­но, ну­дио ван­суд­ско по­рав­на­ње, до­го­вор ни­је по­стиг­нут јер је по­ну­ђе­ни на­чин ис­пла­те од стра­не вла­сти у Ба­ња­лу­ци био оце­њен као сум­њив и не­при­хва­тљив. Ипак, ви­со­ке ка­ма­те за не­ис­пла­ће­ну од­ште­ту сва­ки дан су ве­ће за, ка­ко се на­во­ди­ло, 9.500 евра.           

Ипак, Пред­сед­ни­штво БиХ прет­ход­но ни­је усво­ји­ло бу­џет по ком је би­ла пред­ви­ђе­на ис­пла­та те од­ште­те. Про­тив су би­ли бо­шњач­ки и хр­ват­ски члан, ко­ји су уз то ин­си­сти­ра­ли да се у бу­џет БиХ увр­сте до­дат­на сред­ства за се­дам ин­сти­ту­ци­ја кул­ту­ре у Са­ра­је­ву. Те ин­сти­ту­ци­је се на тај на­чин по­ку­ша­ва­ју про­гла­си­ти за уста­но­ве од зна­ча­ја за це­лу БиХ, иако је кул­ту­ра по Уста­ву БиХ ис­кљу­чи­ва над­ле­жност ен­ти­те­та, ко­ји фи­нан­си­ра­ју те ин­сти­ту­ци­је.      

Срп­ски члан Пред­сед­ни­штва БиХ, Жељ­ка Цви­ја­но­вић, оштро је ре­а­го­ва­ла на на­ја­ве да би Шмит мо­гао са­мо­вољ­но до­не­ти бу­џет.

„Ако за­и­ста на­мет­не бу­џет, то би зна­чи­ло да пре­у­зи­ма уло­ге Са­ве­та ми­ни­ста­ра, Пред­сед­ни­штва БиХ и Пар­ла­мен­тар­не скуп­шти­не. Или ће­мо има­ти де­мо­кра­ти­ју у ко­јој од­лу­чу­ју иза­бра­ни пред­став­ни­ци на­ро­да, или је ви­ше не тре­ба глу­ми­ти”, из­ја­ви­ла је Цви­ја­но­ви­ће­ва.

Она ка­же да ће про­це­се у БиХ као у свим нор­мал­ним зе­мља­ма во­ди­ти де­мо­крат­ски иза­бра­ни пред­став­ни­ци на­ро­да или ће­мо пот­пу­но ого­ли­ти ства­ри, уки­ну­ти из­бо­ре и БиХ зва­нич­но про­гла­си­ти ко­ло­ни­јал­ним по­се­дом ко­јим упра­вља не­и­за­бра­ни стра­нац. 

Ми­ни­стар фи­нан­си­ја у Са­ве­ту ми­ни­ста­ра БиХ Ср­ђан Ами­џић оце­нио је да би на­ме­та­ње бу­џе­та би­ло ди­рек­тан удар на гра­ђа­не Срп­ске. Про­фе­сор Прав­ног фа­кул­те­та на Па­ла­ма Ра­до­мир Лу­кић под­се­ћа да бу­џет мо­же пред­ло­жи­ти са­мо Пред­сед­ни­штво БиХ, а до­не­ти Пар­ла­мен­тар­на скуп­шти­на. „Фи­скал­ни су­ве­ре­ни­тет је те­мељ сва­ког по­ли­тич­ког су­ве­ре­ни­те­та. Ако не­ле­гал­ни ви­со­ки пред­став­ник до­не­се бу­џет уме­сто ле­гал­но иза­бра­них те­ла, то би био још је­дан до­каз да БиХ ни­је су­ве­ре­на зе­мља”, ка­же Лу­кић.