Влада заслужује деблокаду ССП-а

Недавна изјава Олија Рена на најбољи начин илуструје већинско расположење у ЕУ, да – без довођења у питање изручивање и преостале двојице оптужених за ратне злочине као крајњи циљ – ова влада Србије, за све оно што је досад учинила заслужује деблокаду ССП-а.

Уз овакав коментар на речи европског комесара (да би било право време за почетак примене прелазног споразума), Милица Делевић, директорка Канцеларије за европске интеграције, каже, иначе, да примена Прелазног споразума уравнотежава трговинске односе са ЕУ будући да је ЕУ још у новембру 2000. једнострано отворила своје тржиште за производе из наше земље.

Поводом увреженог мишљења да је одлука Србије о почетку примене овог споразума једнострани чин, Милица Делевић, у разговору за „Политику”, указује на то да нам је Европска комисија , са своје стране, помогла нашавши решење за издавање потврда о пореклу робе извозницима из ЕУ, којима се доказује да је та роба изричито европског порекла. Тиме је онемогућено да без царине у нашу земљу, преко ЕУ, улазе производи из других земаља.

То је, ипак, помоћ кроз „мала врата”. Има ли шансе да комисија убеди Холандију да пристане на деблокаду ССП-а?

Што Србија више буде напредовала у испуњавању критеријума сарадње са трибуналом, односно што ти напори за хапшење преостале двојице оптужених за тешке ратне злочине буду већи, и што више буде напретка код куће (ту рачунам и на примену Прелазног трговинског споразума), мислим да ће притисак на Холандију, не само комисије, већ и других земаља чланица ЕУ бити већи.

Да ли то значи да ће Србија добити статус кандидата за чланство у ЕУ у следећој години?

Прво је питање када ће се Србија пријавити за чланство (као што је то недавно учинила Црна Гора, а чујемо ових дана да о томе размишљају и Албанија и БиХ). Србија је сада у ситуацији да мери који је прави тренутак, да, с једне стране, не заостаје, а, с друге стране, да кандидатура не буде празна форма, већ да буде учињено све код куће да би та кандидатура наишла на позитиван одјек. Потпредседник Ђелић је недавно изјавио да ће Србија кандидатуру поднети 2009. Тачан тренутак ствар је одлуке на највишем политичком нивоу, а она се, свакако, доноси уз консултацију са европским партнерима.

Уколико не будемо никако успели да до краја испунимо „хашки услов”, постоји ли уопште начин да испливамо из блокаде?

Мислим да је интерес Србије, земља чланица ЕУ и комисије да буде пронађен начин да Србија не заостаје за другима у региону и да оно што се чини, како у напорима да се оптужени за ратне злочине ухапсе и изруче, тако и у економским и политичким реформама, буде капитализовано напретком у односима са ЕУ. С друге стране, чврсто сам убеђена да питање хапшења и изручења оптужених за ратне злочине Србија не чини, и не треба да чини, само због ЕУ, као и да то није нешто на чему инсистира само Холандија. На томе, као крајњем циљу, инсистирају све европске државе и ЕК.

Ако главни тужилац буде рекао „они то могу, али неће”, онда се нећемо померити. Али ако његови извештаји буду показивали да се ради на испуњењу услова, а претходни је ишао у том правцу, онда можемо да очекујемо притиске да се Србија помери.

Србија је претпоследња у региону потписала ССП и њој је, јединој, замрзнут Привремени споразум. Значи ли то да Србија има различит третман у односу на остале у окружењу?

Често земље региона кажу да Србија има изузетно повољан третман, јер су Србији партнери из ЕУ помагали да пређе политичке препреке. С друге стране, нама се чини да смо ми у некаквој лошијој позицији.

Заправо, онолико колико је наша специфична ситуација била тежа (осим уобичајених изазова транзиције суочавали смо се са тешким политичким питањима и бројним изборима), толико смо различити од других земаља региона.

Ако успемо да скинемо „хашко бреме”, јесу ли искључени нови услови из ЕУ за Србију?

Не очекујем нове услове. Али, због чињенице да је 12 нових земаља ушло у чланство ЕУ и због тога што су се околности унутар ЕУ и ван ње промениле, биће строже испитивани постојећи услови.

Ово вас питам због недавне изјаве министра Јеремића…?

Изјаву министра Јеремића разумем, пре свега, као покушај Србије да објасни ЕУ да терет условљавања треба расподелити на фазе које долазе, којих испред Србије има још доста, а не тај терет поставити одједном. За то је сликовит пример Хрватске, која је, као и ми, имала ССП, али и проблеме са чланицама ЕУ које су оспоравале ратификацију овог споразума због недостатка сарадње са Хашким трибуналом. Али Хрватска се кретала путем напретка, јер је њен терет био, на неки начин, расподељен на различите фазе интеграције.

Биљана Чпајак

------------------------------------------------------------

Рок до краја октобра

Могу ли избори за Европски парламент, планирани половином следеће године, да оспоре наш план да грађани крајем 2009. путују без виза?

Прича о роковима нашим грађанима делује кредибилније уколико долази од неке европске институције него ако стално слушају обећања одавде. У том смислу, а у вези са могућношћу стицања статуса кандидата, као и стављања на „белу” шенгенску листу, стратегија проширења каже да од тренутка уручивања мапе посао остаје у дворишту свих земаља региона и да оне земље које буду испуњавале критеријуме могу да се нађу на „белој” шенгенској листи од 2009.

Не верујем да ти европски избори суштински могу да успоре овај посао, јер комисија на томе ради. А да би неко могао да се нађе на „белој” шенгенској листи до краја 2009. године, ова комисија би морала да упути свој предлог Савету министара, у току трајања овог мандата, до краја октобра.