Курти црта „мапу пута” за брисање темеља ЗСО

Свака сумња да је главни и најважнији политички и национални циљ албанског екстремисте Албина Куртија етничко чисто Косово и Метохија и да од те намере неће одустати све док је на власти – отклоњена је на основу његових најновијих ескалаторних мера предузетих у техничком мандату. Премијер привремених приштинских институција се нада да уколико успе да промени реалност на терену, пре свега протеривањем Срба и затварањем српских институција најпре на северу покрајине, неће морати да испуни ни најважнију обавезу, а то је формирање Заједнице српских општина. У прилог му иде и пасиван однос западног дела међународне заједнице према расистичкој политици Приштине, као и војне вежбе које НАТО организује са нелегалним и нелегетимним косовским безбедоносним снагама које дају ветар у леђа албанским екстремистима да наставе са етничким чишћењем.

Један западни дипломата из Приштине наводи да је напредак према ЕУ предодређен акцијама косовске стране. Наводи да је, на предлог Немачке, ЕУ започела процес укидања мера Косову, али да је сада ред на влади у Приштини да предузме конкретне кораке. „Ако не будемо ми вратили стање тамо где је било, да се српско становништво укључује у власт, што се тиче ових српских општина, и ако не буде напретка, што се тиче ЗСО, онда не верујем да ће се укидати мере, ни да ће Косово моћи да напредује у смислу европских интеграција”, наводи наш саговорник и додаје да очекује да ће владу притиснути косовска пословна заједница која годинама гради пословне односе са унијом.

Упркос последњим мерама ЕУ, председник општине Штрпце Далибор Јевтић, један од представника Срба који су одавно на мети Куртија, оценио је да би, након низа једностраних акција власти у Приштини, лиценцирање српских институција по угледу на МТС и Електросевер било могуће практично решење да се српској заједници на Косову и Метохији омогући нормално функционисање до формирања Заједнице српских општина. Нагласио је да премијер у техничком мандату Албин Курти свесно затвара српске институције да би нестао разлог за формирање Заједнице српских општина.

„Албин Курти је приступио процесу затварања свих српских институција на Косову и Метохији са циљем да једног дана у Бриселу може да каже да нема потребе да се формира ЗСО, јер српске институције више не постоје. Институције чине људи и они су и даље ту. Насилно затварање објеката корак је који у физичком смислу можда затвара неку институцију, али практично оне ће постојати док год постоје ти људи и док год ти људи буду примали плате за послове које обављају. У том контексту ЗСО јесте нешто на чему ћемо инсистирати, јер то јесте корак ка решавању статуса свих тих институција које Курти покушава да затвори”, истиче Јевтић.

Кроз једнострано заузимање и прекид рада ових институција које функционишу у српском систему обесмишљава се цео процес интеграција. Срби се стављају у један веома лош положај када је реч о основним услугама на које сваки грађанин треба да има право. Дакле, потребно је да се обезбеде адекватне алтернативе и да се кроз неки суштински договор и преговоре Срба и Албанаца, какви су пре неколико година били покренути, грађанима обезбеди права, прелазна алтернатива. То би био корак да се правно уреде ствари од којих живот зависи и које би биле у будућности обухваћене ЗСО, а да се све мере које угрожавају опстанак српске заједнице у покрајини донекле анулирају. Важно је и да постоји што више таквих институција које би требало да буду обухваћене заједницом. Очигледно је да мењањем ситуације на терену, Курти покушава не само да се обрачуна са Србима, већ и да их доведе у лошију преговарачку позицију у неком потенцијалном дијалогу у наредном периоду, али и да обесмисли темеље ЗСО, која би у таквој ситуацији била у потпуно другом плану.

Некадашњи председник Извршног већа Косова и Метохије Зоран Анђелковић за „Политику” оцењује да је Заједница српских општина нулта тачка на путу нормализација односа Београда и Приштине и да без ње нема разговора о другим питањима. Додаје да је суштина да се Београд и Приштина сагласе око неких практичних питања која помажу људима да живе боље попут статуса Српске православне цркве, како се не би поново догодило да патријарх не може да уђе на простор Косова и Метохије.

„Да ли ће косовски Албанци формирати ЗСО питање је за милион долара, јер су то имали прилику да ураде последњих 13. година. Свима у међународној заједници треба да буде јасно да ми од тога нећемо одустати, јер је то основа да би Срби остали да живе на Косову и Метохији. Не мислим да је опструкција формирања ЗСО везана само са Албина Куртија, свима је добро знано да је лидер Самоопредељења против заједнице. То што није формирано је у вези са за спонзорима тзв. косовске независности и отимањем дела територије Србије, а када то кажем, мислим на оне који су нас противно међународном праву бомбардовали 1999. године и који сада виде да рат нису завршили док се и Београд не сагласи са отимањем дела своје територије и док не протерају све Србе”, истиче Зоран Анђелковић.

Да је нормализација односа на дугом штапу сведоче и последња истраживања јавног мњења, по којима више од две трећине Срба на Космету, њих 68,36 одсто, очекује даље погоршање ситуације, док чак 70 одсто Албанаца види Заједницу српских општина као претњу Косову. Аутор истраживања „Перцепције компромиса у процесу нормализације односа између Косова и Србије – тешка питања пред нама”, политиколог Огњен Гогић навео је да 79,19 одсто испитаника оцењује положај српске заједнице на Косову и Метохији као лош или веома лош. За „Политику” каже да је веома лош однос Срба према приштинским институцијама и додаје да се ту показао један велики јаз и неповерење.

„Срби не верују у институције, да су оне непристрасне и да ће радити у интересу свих грађана. Због тога невољно учествују у њиховом раду и то после напуштања институција на северу Космета, својевремено. Ту се онда ЗСО појављује као једна гаранција коју Срби заправо виде и услов да прихвате косовски систем, што значи да се врате у локалну власт на северу и да учествују у политичком животу КиМ. И зато је један од главних услова да буде формирана заједница”, каже Гогић. Ипак, проблем је узајамно неповерење, јер више од две трећине Албанаца види ЗСО као претњу”, каже Гогић. Упозорава да је то проблем, јер с једне стране они заједницу перципирају као нешто што нарушава „уставни поредак” Космета и као нешто што Србији омогућава да утиче на политичка дешавања на КиМ.

„Они су спремни да прихвате заједницу тек под условом да Србија призна независно Косово, али и у тим условима су неповерљиви. Чак и уколико би Американци и ЕУ гарантовали да се Србија неће мешати. Сумњам да би и тада прихватили заједницу. И то је зачарани круг, јер Срби на КиМ не верују институцијама и желе Заједницу као једну врсту гаранција, а Албанци то сматрају као једну врсту претње по Косово. Да би се овај Гордијев чвор пресекао прво мора да се промени наратив, јер је ЗСО у албанским медијима приказана нереално и стално је представљају као Републику Српску на Косову, а предвиђена заједница нема ни близу такве правне механизме. Она прописује обједињавање десет општина где живи неколико десетина хиљада људи који објективно не могу да угрозе косовски систем, али упркос томе она је демонизована и постала је табу чак и за умереније албанске партије. Ни оне не би хтеле да решавају овај проблем који је иначе обавеза Приштине”, каже Гогић.

Наш саговорник наводи да, када је реч о српским испитаницима, чак 82,65 одсто њих оцењује да се положај српске заједнице погоршао у последњим годинама, док 68,36 процената очекује додатно погоршање ситуације у будућности. „Срби на северу негативније оцењују положај, него Срби на југу. Такође, 76,87 одсто испитаника не сматра да косовске институције раде у интересу свих грађана, док 56,46 одсто сматра да је учешће Срба у институцијама важно за побољшање квалитета живота. Више од 50 одсто Срба сматра да је напуштање институција на северу било оправдано, али север у већој мери сматра да је одлука оправдана него Срби на југу. На питање да ли се положај Срба побољшао или погоршао кад су Срби напустили институције, око 94 одсто сматра да се погоршао. А упитани да ли Срби треба да се врате у институције, трећина је рекла – да, али под одређеним условима, попут формирања ЗСО – што је рекао сваки други испитаник, док 34 процента сматра да повратак треба да буде колективан”, рекао је Гогић.

А Далибор Јевтић пак сматра да је затварање српских институција на делу „политички процес етно-националисте Куртија и режима у Приштини”, којим се не иде ка решењу, већ стварању проблема. То је главни разлог зашто је скептичан да би Курти прихватио покушај лиценцирања српских институција. „Ако њега питате, будите сигурни да ће бити против тога. И био је против тога да Електросевер буде посебна компанија, да имамо МТС на Косову и Метохији, да имамо било шта што на неки начин има префикс српског предузећа”, каже Јевтић и наводи да је управо општина Штрпце постала жртва Куртија који не бира средства да затвори све што је српско. Наиме, пре три и по године општина Штрпце је поднела захтев да се формира још једно локално предузеће од кога би највише користи имали грађани. Баш због тога што је тај захтев поднела општина у којој већину чине Срби, Курти је одбио да изда лиценцу за формирање и рад тог јавног предузећа.

„У циљу заштите наших грађана и услуга које треба да имају, део тог процеса и практичног решавања дела тог проблема, може бити лиценцирање. На крају крајева, да смо имали формирану ЗСО сва ова питања би била решена и не бисмо били у ситуацији да неко користи у политичке сврхе и у циљу стварања тензија читав овај процес”, нагласио је Јевтић.

Коментаришући овај поступак Куртија који се односи на општину Штрпце, Огњен Гогић каже да су Американци покушали да откоче овај проблем, али без великих успеха. „То показује управо то, да чак и када Вашингтон да гаранције српској општини Штрпце да то за Приштину ништа не значи. Они обесмишљавају дословно све, па чак и сопствено законодавство. То показује да када нема воље и закон који је усвојила косовска скупштина неће бити спроведен, па чак и да то тражи Америка. Приметна је апсолутна обесправљеност и то се може видети на великом броју случајева где је закључак да чак и када неки закон има гаранцију која долази из иностранства – то за Куртија и његову владу дословно ништа не значи и да ће све дерогирати”, каже Гогић.

Зоран Анђелковић на питање колико је реално да мапа пута за имплементацију европског предлога, ако икад буде измењена, садржи и тачку да Приштина неће тежити чланству у УН без експлицитне сагласности свих пет чланица Савета безбедности, наводи да је суштина да се Србија неће сагласити са пријемом тзв. Косова у УН. „Не знам шта ће Албин Курти да уради, то је код њега релативна ствар, јер за њега је право српског народа мртво слово на папиру. Међутим, не мислим да од њега зависи шта ће да учини, већ од оних који покушавају или који су отели Косово. Не мислим само бомбардовањем већ укупном политиком која се у последњих 20 и више година дешава на том простору”, рекао је Анђелковић.Зашто речи Брисела не прате и дела

Један од можда највећих проблема на Косову и Метохији је што Албин Курти, за протекле четири и по године, колико је на власти у покрајини, чини све да уништи институције и да их обесмисли. И све што лидер Самоопредељења сада ради јесте да подрива постојеће гаранције и права које користе Срби. „Када је договорена заједница у Бриселу, она је требало да буде једна врста надградње, да Срби добију додатна права и гаранције преко тих општина, а доласком Куртија на власт, не само да нема те надградње него се правни темељ урушава. Он је обесмислио многе механизме заштите које иначе постоје и то ради да би показао поруку да нема те гаранције које су дате на папиру, а које не могу да се обесмисле у пракси. Онда је проблем и теже уверити Србе да би заједница била нека гаранција, јер је Курти до сада све обесмислио. Он је отишао корак даље и обесмишљава и албанске институције и косовски правни поредак, јер чини да Косово уједини са Албанијом”, истиче Огњен Гогић.

Додаје да Курти демонстрира једну страшну самовољу и волунтаризам. На питање зашто нема промена иако је више пута ЕУ то тражила од Куртија, Огњен Гогић каже да речи Брисела не прате и дела, и то што неко од европских функционера каже једноставно нема тежину. „Чак и када су суспендовали финансијска средства ЕУ намењена за Космет то једноставно њега не интересује. Једноставно они немају никакву полугу и утицај на њега, па је њега баш брига шта они кажу или коју меру му уведу”, додаје Гогић.Бежанија из КБС, „војник” одлучио да остане у САД

„Војник” тзв. косовских безбедносних снага изазвао је скандал тиме што се није вратио са званичне обуке у Сједињеним Државама. Он се одвојио од остатка групе и одлучио је да илегално остане са породицом у Америци. Сумња се да је његова одлука повезана са тешким економским условима и жељом за бољим животом у САД. Ова акција изазвала је бурне реакције и забринутост у приштинској јавности, јер представља не само озбиљан дисциплински прекршај већ и штети „угледу” безбедносних институција на Косову и Метохији.