Грађани траже ниже цене, власт нуди – апликацију

Од нашег сталног дописника

Бањалука – Цене основних животних намирница у Републици Српској расту из дана у дан, док мере које Влада РС спроводи како би ублажила притисак на кућне буџете за сада не дају видљиве резултате. Најновији потез Министарства трговине и туризма је најава апликације за праћење цена – дигиталног алата који би грађанима требало да олакша сналажење међу рафовима. Али док просечна плата у мају износи 790 евра, а потрошачка корпа чак 1.400, грађани и удружења потрошача са скепсом дочекују дигитална решења, јер не траже технологију – већ јефтинију храну.

Претходне кампање власти, које су укључивале привремено укидање маржи за поједине артикле, нису зауставиле раст трошкова. Упоредо са БДП-ом Српске, који је минуле године увећан за 3,1 одсто, и цене су наставиле да расту, често мимо било каквог тржишног оправдања, тврде економисти.

Министар трговине и туризма Денис Шулић изјавио је да ће апликација омогућити грађанима да се информишу где су намирнице попут млека и уља јефтиније, како би могли да уштеде и време и новац. Међутим, у удружењима потрошача влада неповерење. Јован Василић, председник Удружења потрошача „Звоно” из Бијељине каже за „Политику” да су све досадашње мере Владе РС „биле краткорочне, козметичке и без ефекта”: „Немају смисла мере које неће бити одређене за најмање годину дана. Имали смо неке акције од по неколико месеци, па су неки производи продавани без марже, али су се трговци довијали поскупљујући друге производе. За то време наши захтеви никада нису подржани – да се ограниче цене на групе производа, рецимо, на пекарске производе или за уља.”

Василић подсећа да никада нису испуњени захтеви бројних удружења да се уведе диференцирана стопа ПДВ-а и да се тиме основне животне намирнице ослободе пореза.

„Мислим да то власти не занима, јер веће цене у маркетима доносе и веће приходе у буџет. А нико не жели да се одрекне новца. Било је раније неких обећања да ће Влада РС радити на ограничавању маржи, али оне се и даље слободно формирају. Инспекцијске контроле су упитне, чим нам и трговци у неформалним разговорима без устезања говоре да уколико им се ограничи маржа на један производ – они је подигну за других пет”, каже Василић.

Као решење за потрочаше Василић предлаже да се на групу основних намирницa одреди максимална маржа.

„Код нас су лекови најскупљи у региону... Има много простора да се грађанима помогне. Цене се слободно формирају, произвођачи подижу цене плашећи се наводно инфлације и пораста цена енергије, а онда то исто раде и трговци, који при формирању цена унапред укалкулишу чак и потенцијалне казне. За то време грађани су веома незадовољни, сви смо сведоци да људи негодују, посебно јер не виде опредељење Владе РС да нешто конкретно подузме – а могли би када би хтели”, каже Василић.

И Муриса Марић, председница приједорског Удружења потрошача „Дон”, каже за „Политику” да су потрошачи у РС, али и на територији целе БиХ минулих година суочени са сталним растом цена основних животних намирница, горива, лекова и других роба. „Инфлаторни притисци, који су делимично резултат глобалних економских околности, додатно су погоршани слабом контролом тржишта, неефикасним механизмима заштите потрошача и недовољно одлучним институционалним одговором”, оцењује она. Додаје како су власти Српске најавиле израду апликације за праћење малопродајних цена основних производа, услед све присутнијих поскупљења и незадовољства грађана.

Говорећи о положају становништва, Марићева примећује да основне животне намирнице, гориво, лекови и друге робе широке потрошње постају све мање доступне великом делу грађана, посебно онима са најнижим примањима.
„Грађани осећају да већ одавно сносе терет свих тржишних промена без икакве заштите. Власти су у неколико наврата покушале да ублаже последице раста цена ограничавањем трговачких маржи на одређене производе – попут брашна, уља, шећера, млека и горива. Међутим, ове мере су најчешће биле привременог карактера, а њихова имплементација и надзор остављали су простора за злоупотребе”, навела је Марићева.

Она закључује да је потребан системски приступ.
„А то је јасан законски оквир, институционална одговорност и трајна заштита потрошача. Удружења потрошача у РС и БиХ већ годинама указују на потребу за бољом регулацијом тржишта, укључујући и објаву маржи у ланцу набавке, јачање тржишне инспекције и увођење механизама за брзу пријаву злоупотреба од стране грађана. Инфлација, глобалне кризе и несређено тржиште учинили су свакодневну куповину све тежом, посебно за рањиве категорије становништва. Државне мере до сада нису успеле да обуздају овакве трендове, а поверење грађана у институције је у доброј мери пољуљано”, закључила је Марићева.
Она сматра да би апликација могла бити важан корак напред, али само под условом да је део шире стратегије.
„Уколико заживи у пуном капацитету, омогућила би грађанима да упореде цене по артиклу и локацији, што би могло створити притисак на трговце да смање нереалне разлике у ценама. Но, без обавезујућих мера – као што су законски прописана максимална маржа, редовне инспекције и укључивање потрошачких удружења у надзор над ценама – постоји опасност да ће је потрошачи доживети као још један ’дигитални украс’ без стварног утицаја”, констатује Марићева.

У Удружењу „Дон” појашњавају како информација о томе где је уље јефтиније за 20 фенинга може помоћи кућном буџету, али неће решити суштински проблем – неконтролисани раст цена и нетранспарентно формирање маржи.

„Ако нова апликација буде заснована на стварним подацима са тржишта, ажурирана у реалном времену, отворена за грађанске пријаве и повезана с инспекцијским службама – онда тада може имати смисла, али не и ако остане на нивоу информативног приказа цена без надзора и обавезујућих мера”, појаснила је Марићева.

У међувремену, инфлација не посустаје. По подацима о кретању цена, кафа је у мају ове године била скупља за чак 61 одсто у односу на исти период прошле године. Чоколада је поскупела за 58 одсто, што су, додуше, неки најдрастичнији скокови намирница, мада су цене свих роба и услуга све веће.