Односи Кине и ЕУ су у сталном успону

Ове године се обележава 50. годишњица успостављања дипломатских односа између Кине и Европске уније. За неколико дана председник Европског савета и председница Европске комисије посетиће Кину и одржаће нову рунду састанака лидера Кине и ЕУ. Иако су Кина и Европа удаљене хиљадама километара, Кина је одувек била добар пријатељ и партнер европских земаља, укључујући и Србију. Године 1975. премијер Кине Џоу Енлаи састао се са сер Соумсом, потпредседником Комисије Европске економске заједнице и објавио историјску одлуку о успостављању дипломатских односа између Кине и ЕУ, што је био важан догађај у међународним односима у то време. Не само да је отворио врата размени и сарадњи између Кине и ЕУ већ је имао и дубок утицај на међународну ситуацију. Хиљадама година река Дунав и Дуга река јуриле су ка истоку у море, баш као и дугогодишњи и све трајнији односи између Кине и Европе.

Током протеклих 50 година, Кина и ЕУ држале су се првобитне намере успостављања дипломатских односа, а партнерство је постало све ближе. Од успостављања свеобухватног партнерства 2001. године, преко успостављања свеобухватног стратешког партнерства 2003. године, до историјске посете председника Кине Си Ђинпинга седишту ЕУ 2014. године, када је предложио изградњу четвороструког партнерства између Кине и ЕУ – партнерство мира, раста, реформи и цивилизације – односи Кине и ЕУ су у сталном успону, а политичко међусобно поверење непрекидно се учвршћује. Дана 6. маја ове године, поводом 50. годишњице успостављања дипломатских односа између Кине и ЕУ, председник Си Ђинпинг и лидери ЕУ разменили су честитке, указујући на правац продубљивања сарадње између Кине и ЕУ. Недавно је министар спољних послова Кине Ванг Ји посетио седиште ЕУ и одржао 13. рунду стратешког дијалога на високом нивоу између Кине и ЕУ, размењујући мишљења са ЕУ о односима Кине и ЕУ и главним међународним и регионалним питањима, дубоко сумирајући драгоцено искуство односа Кине и ЕУ током протеклих 50 година: позиционирање односа Кине и ЕУ је партнерство, главни тон је сарадња, кључна вредност је самосталност, а перспектива развоја је обострано корисна.

Током протеклих 50 година, Кина и Европа су се придржавале отворености и сарадње, а веза интереса постајала је све чвршћа. Обим трговине између Кине и Европе порастао је са 2,4 милијарде долара на почетку успостављања дипломатских односа на више од 780 милијарди долара прошле године, а обим узајамних инвестиција повећао се са скоро нуле на 260 милијарди долара. Међу њима, обим инвестиција кинеских компанија у Европи премашио је 100 милијарди долара, а обим инвестиција у Централној и Источној Европи премашио је 24 милијарде долара. До краја 2023. године Кина је основала више од 2.800 предузећа са директним инвестицијама у ЕУ, покривајући свих 27 земаља чланица ЕУ, запошљавајући више од 270.000 страних радника. Многе европске компаније такође стичу предности у будућем развоју „улагањем у Кину”. На пример, немачке аутомобилске компаније попут Бе-Ем-Веа, „Мерцедес-Бенца” и „Фолксвагена” имају глобални удео у продаји више од 30 одсто у Кини, а профит у Кини је око 30 пута већи од њиховог домаћег профита. Поред тога, две стране оствариле су плодну сарадњу у областима попут финансија, заштите животне средине, културе, образовања, туризма и царине, а сарадња у областима у развоју као што су дигитална економија, нова енергија и вештачка интелигенција је у успону.

Током протеклих 50 година Кина и Европа училе су једна од друге, а културна размена све је популарнија. Кина је важан представник источне цивилизације, док је Европа колевка западне цивилизације. Још пре више од 2.000 година, „Древни пут свиле”, претходник иницијативе „Појас и пут”, повезао је Кину и Европу. Од четири велика кинеска открића која су промовисала европску ренесансу, до европских књижевних мајстора попут Игоа, Флобера и Стендала, који су позната имена у Кини, две цивилизације добијају нову виталност кроз размену и међусобно учење. Тренутно се механизам дијалога на високом нивоу између Кине и Европе стално унапређује. Конфуцијеви институти и кинески културни центри основани у Европи, као и Француски културни центар и Институт „Гете” основани у Кини, све више постају важне платформе за размену људства Кине и Европе. Истовремено, погодне мере попут безвизног режима и директних летова настављају да зближавају људе. Кина је спровела једнострану политику без виза за 32 европске земље. Тренутно постоји скоро 600 летова између Кине и Европе сваке недеље, и све више Европљана путује у Кину као последица популарности Кине.

Председник Си Ђинпинг истакао је: „Здрави и стабилни односи између Кине и ЕУ не само да доносе обострану корист већ и осветљавају цео свет.” Као две кључне силе које подржавају мултиполаризацију, два велика тржишта која промовишу глобализацију и две цивилизације које заступају разноврсност, Кина и ЕУ, уколико бирају дијалог и сарадњу, спречиће формирање супротстављених блокова; уколико се одлуче за отвореност и заједнички просперитет, талас економске глобализације неће бити суштински преокренут. Суочени с убрзаним развојем промена невиђених у последњем веку, насилни испади унилатерализма, протекционизма и бахатог понашања постали су све изразитији; стога је неопходно да Кина и ЕУ појачају стратешку комуникацију и координирану сарадњу, заједнички чувају светски мир и стабилност, бране мултилатерализам и слободну трговину, штите међународне норме и праведност, и одлучно делују као поуздан и конструктиван стуб у свету пуном нестабилности. Свет се мења, али основна чињеница остаје непромењена: сарадња између Кине и Европске уније далеко надмашује конкуренцију, заједнички консензуси надмашују разлике, а прилике значајно надмашују изазове. Кина и ЕУ остају посвећене мултилатерализму и отвореној сарадњи – тој заједничкој тежњи која и даље остаје снажна и непромењена.

Опште је познато да су односи између Кине и ЕУ у протеклом периоду прошли кроз одређене турбуленције. Посебно је у скорије време дошло до учесталих критика кинеске економске и трговинске политике од стране појединих чланица ЕУ, праћених низом рестриктивних мера у трговини и инвестицијама усмерених против Кине. У стварности, Кина је огромна економска сила, а трговинска размена са ЕУ је интензивна и узајамно корисна. Током 50 година од успостављања дипломатских односа сарадња између Кине и ЕУ расла је од скромних почетака до данашњих размера – сада је дневни обим трговине једнак годишњем промету када су успостављени дипломатски односи. Савремена ситуација трговинске сарадње представља резултат сложене интеракције макроекономских прилика, међународних трговинских услова и индустријских структура обе стране, те не може се кривица једноставно пребацити на једну страну. ЕУ треба да посматра економске и трговинске односе између Кине и ЕУ на свеобухватан, објективан и позитиван начин и не би требало да преувеличава разлике или ствара проблеме. Уместо тога, требало би да кроз узајамну отвореност подстакне уравнотежен и одржив развој, а кроз дијалог и консултације на адекватан начин решава трговинске спорове, избегавајући претварање економских питања у безбедносна.

Србија је један од најбољих европских пријатеља Кине, а кинеско-српски односи узор су пријатељству Кине са европским земљама. У мају 2024. године председник Си Ђинпинг обавио је успешну посету Србији, где је заједно са председником Вучићем објавио оснивање заједнице Кине и Србије са заједничком будућношћу у новој ери, чиме је Србија постала кинески први европски партнер са заједничком будућношћу. Удруженим снагама двеју страна изграђени су пруга Будимпешта–Београд, ауто-пут Е763, железара ХБИС у Смедереву и низ других пројеката реализованих у оквиру иницијативе „Појас и пут”, који представљају узорне примере заједничке изградње Кине и Европе. У контексту брзог развоја односа Кина–ЕУ и Кина–Србија, пројекти тростране сарадње између Кине, Србије и ЕУ, као што је београдски метро, природно су произашли и представљају сликовити доказ како „не само што доносе обостране користи већ осветљавају цео свет”. У будућности, Кина је спремна да заједно са Србијом и осталим европским земљама продуби међусобно разумевање и поверење, промовише узајамну корист, подстиче цивилизацијски дијалог, како бисмо постали градитељи светског мира, допринели глобалном развоју и одржали међународни поредак.

Ауторски текст амбасадора Кине за „Политику”