Српски уметници у граду Марка Шагала

Специјално за „Политику”

Српски сликари, мозаичари, дигитални ствараоци и уметнички фотографи изложили су своје радове у галерији Музеја уметности у белоруском граду Витебску у оквиру 34. Међународног уметничког фестивала „Славјански базар”. Поставку су недавно отворили Александар Богатенок, директор Музеја уметности, Денис Јурчак из Одељења за културу Витебског регионалног извршног одбора, затим директорка Центра за промоцију уметности AXIOS, иначе потписница ових редова, као и Анђела Мандић, арт директор изложбе. Изложба, чији је организатор поменути центар AXIOS, део је пројекта „Караван уметности”, који је први пут остварио међународну сарадњу под називом „Мисија уметности – Белорусији од српских сликара”.

Представљено је 37 радова савремених српских уметника који су разнолики у својом жанровима, уметничким стиловима и трендовима, као и техникама – од слика у уљу и акрилу, мозаика до фотографија и дигиталних форми. Изложба је привукла велику медијску пажњу и изненадила својом разноликошћу многобројне посетиоце, госте, уметнике и представнике локалних и националних медија. „Ова изложба – квинтесенција уметничке школе Србије – постала је значајан догађај у културном животу нашег града”, рекла је Елена Серова, координатор изложбених програма фестивала. Посебну пажњу колега са телевизије Белорусија 24 привукла је фотографија „Политикиног” дугогодишњег фото-репортера и добитника многих домаћих и страних награда и признања Анђелка Васиљевића „Људи без лица”, који су били заинтересовани за нове приступе приказивања уз помоћ дигиталних технологија.

Ово је први пут да српски сликари излажу у родном граду светског уметника Марка Шагала. Изложба је организована у оквиру програма престижне манифестације која у периоду од недељу дана угости више од 200.000 учесника и посетилаца из 44 земље, а који првенствено долазе да посете музички фестивал, ревијалног и такмичарског типа, у арени града. Али овај град нуди све врсте уметности: музику – од попа, рока, мјузикла до хорске духовне музике, позоришне представе, плес, перформансе и карневалске поворке на улицама града и многобројним сценама, у позориштима, црквама и установама Витебске филхармоније и Центра културе. Поред тога, град и четири градска музеја су поставили више од 25 специјално припремљених тематских изложби различитих форми, које са сталним поставкама чине импресивну понуду за све поштоваоце уметности, а посебно сликарства, графике и других облика визуелних уметности.

Музеј уметности града, у којем је постављена изложба српских сликара до 10. септембра ове године, јесте установа подигнута 1883. године која у свом фундусу има више од 17.000 уметничких дела. У згради која је значајно оштећена у Другом светском рату остало је оригинално метално стубиште, које својом архитектуром подсећа на прохујало време Марка Шагала и других авангардних уметника који су живели и стварали у овом граду и овом здању. Само Музеј уметности је поставио девет изложби које су отворене у оквиру „Славјанског базара”. Да поменем неке: радови и рекреиран атеље чувеног витебског акварелисте Феликса Гумена, првог у Белорусији који је дипломирао на акварелу; изложба слика Јурија Пена, чувеног белоруског сликара, класичног реалисте, учитеља и педагога, оснивача прве сликарске уметничке школе у Белорусији 1898, професора Марка Шагала и других сликара раскошног талента и међународне славе; опус слика и скулптура на тему Чарлија Чаплина недавно преминулог Зураба Церетелија, сликара и вајара светског реномеа, директора Руске академије уметности; избор слика руских пејзажиста и портретиста 19. века, као и многе друге.

Готово исто толико изложби поставио је и Витебски обласни музеј у Градској кући у којем посебно место има историја Другог светског рата. Нека дела, као скулптуре белоруског вајара Заира Азгура у Историјском музеју приватних колекција, видела су светло дана први пут. Ту су и дела младих уметника, а посебно се истичу слике у стилу кубизма, супрематизма и суреализма и накит у истом стилу, младе уметнице DASHA, који су изложени у недавно реновираном Центру културе. DASHA је добитник Европске награде за најбољег професионалног фотографа 2020, прва је особа из источне Европе и прва жена која је добила ову награду.

Српски сликари су се нашли у добром друштву белоруских и витебских уметничких стваралаца. Град Витебск је срце авангарде и расадник многих уметничких покрета који су настали почетком 20. века, а посебно у периоду од 1918. до 1922. године У Витебском центру савремене уметности, смештеном у згради некадашње Народне школе уметности у Витебску, коју су после Октобарске револуције покренули М. Шагал, К. Малевич и А. Ром, налазе се дела и приказ историје уметничке авангарде с почетка 20. века. Ту су радили и стварали М. Шагал, М. Добужински, Л. Липитцки, К. Малевич, Д. Јекерсон и Амазонка авангарде Вера Ермолаева. У том периоду се родио покрет УНОВИС, око којег су се окупили промотери Новог покрета. Ту је Малевич написао манифест о супрематизму и завршио експерименте са црним квадратом. Како је директорка Центра за модерну уметност рекла, то је био кратак период, али је имао далекоснажне ефекте јер је био расадник уметника који су популарисали авангарду широм света и утицао је на развој других уметничких праваца 20. века.

Доказ да Витебск, трећи по величини град у Белорусији са 400.000 становника, живо негује традицију и репутацију града уметности јесте чињеница да има две високе школе за уметност и сликарство и три средње уметничке школе.

Витебски базар, који негује и промовише размену култура и уметности словенских народа, има посебно у месту срцима словенских народа. Српски сликари су својим делима успоставили дијалог уметности и одшкринули врата за нове пројекте између две земље. Њихов уметнички сензибилитет је препознат и поздрављен од уметника и љубитеља сликарства и посетилаца изложбе. Два дела, сликара Миленка Михајловића и уметнице Анђеле Мандић, поклоњена су и остаће у трајном власништву Музеја уметности.

Изложба Мисија уметности је пројекат Центра за промоцију уметности AXIOS и Еко-клуба из Београда, а чију организацију је помогла амбасада Републике Белорусије у Србији.

АНТРФИЛЕ

Креативно размишљање уметника

Витебске новине су забележиле: „Савремено српско сликарство одражава не само различите стилове и трендове већ и оне традиционалне мотиве у националној уметности и тај необично метафоричан начин креативног размишљања уметника одликује и српску кинематографију и српску књижевност. Подсетимо се Емира Кустурице, Милорада Павића, Горана Петровића.”