Фестивал еко-књижевности

Други Фестивал eко-књижевности биће одржан данас  у просторијама Европске куће у Београду. Овога пута биће речи о еколошким темама у књизи „Стазом поред траве” ауторке Мирјам Витиг, у издању „Хеликса”, као и у делима за најмлађе „Чудно време – Зашто се клима мења”, „Експедиција корални гребен” и „Заједно у прашуми”, у издању „Одисеје”.

Од 17 до18 часова биће одржан разговор „Екологија/наука у причама – разговор о еко-књижевности”, а учесници биће: др Владимир Б. Перић, професор српског језика и књижевности, и Катарина Јешић, уредница у „Хеликсу”. Од 18 до 19 часова следи тема „Еколошке теме у књижевности за децу”, а разговараће Марина Дрндарски, биолог, и Марина Чоловић, из ИК „Одисеја”. Од 19 до 20 часова биће представљена књига „Стазом поред траве” Мирјам Витиг, а поред ауторке романа говориће и Драгана Ковачевић, новинарка и књижевна критичарка, и Катарина Јешић, уредница у „Хеликсу”. Са немачког ће преводити Мерал Тарар-Тутуш.

Мирјам Витиг (1996) немачка је књижевница рођена у Хајделбергу. Студирала је немачку филологију, филозофију и креативно писање у Хилдесхајму. Њено стваралаштво обухвата прозу и есејистику, а њени радови су објављивани у различитим књижевним часописима и антологијама. Године 2021. објавила је свој дебитантски роман „Стазом поред траве”, који је наишао на одличан пријем код критике.

Нелагода је оно што осећа протагонисткиња овог романа. Међутим, нелагода је блага реч, али одражава благост ако не јунакињиних доживљаја, а оно свакако њеног властитог виђења тога што доживљава. Она се нигде не осећа добро и не види ниједно место на којем би се можда добро осећала. А опет, нигде се не осећа ни посебно лоше. Анксиозна је и у великом граду, где је стално у страху од терористичких напада, странаца проблематичног изгледа, сумњивих путника у градском превозу, али је једнаком тескобом испуњена и у природи, на селу, и то забитом селу, где помаже по кући и око куће, чува овце, тумара по каменитим стрминама и пустим узвишењима.

Јунакиња и нараторка је, по занимању, рестауратор уметничких и занатских дела, бави се рестаурацијом старих слика, скулптура, разних украсних предмета. Кроз призму своје вокације, а преносећи уочене моделе у свакодневицу, она и несвесно и очајнички, али и свесно и енергично у исти мах, покушава да рестаурише и свој живот, који би врло лако, иако још млад, могао постати пренебрегнут антиквитет, запуштена могућност.

Немачка књижевна критика показала је огромно интересовање за овај роман и његово објављивање пропратила махом озбиљним похвалама, па и хвалоспевима. Критичари указују на главне елементе, преокупације Мирјам Витиг: климатске промене и страх као некад мало бучнији, некад мало тиши, али стални, трајни сапутник особе која тражи пут у беспућима средње и западне Европе, беспућима која формира нови дух, а не древна традиција овог континента.

Књига је објављена у оквиру пројекта „Свет у којем живимо и свет који остављамо за собом: суочавање са антропоценом”, реализованом у оквиру програма „Креативна Европа”.