Видљиви и мање видљиви уступци

То што је, договором коалиционих лидера пре три дана, криза власти прошла, па су Демократска странка и Демократска странка Србије опет у (привидној?) љубави, није донело и одговор на питање које је и било предмет спора две странке претходних петнаестак дана – када ће бити одржани председнички избори у Србији. Тај "детаљ", као ни датум покрајинских и локалних избора, није разматран у оквиру договора Бориса Тадића, Војислава Коштунице и Млађана Динкића, потврдили су јуче функционери ДС-а и ДСС-а.

Ипак, Јелена Марковић, портпарол ДС-а, је рекла да је "сигурно да ће се, уколико не буде ничег драматичног у држави, избори одржати у јануару", те да је "потпуно ирелевантно да ли ће то бити 13. или 20. јануар". А Милош Алигрудић, шеф посланичке групе и потпредседник ДСС-а, за Б92 изјавио је да постоји могућност да председнички избори буду одржани у јануару, односно да су све могућности отворене и да вредност разговора о изборима у владајућој коалицији није договор о конкретном датуму, већ у схватању да ће се лако постићи договор о датуму.

Колико ће бити лако постићи тај договор видећемо већ за месец дана, пошто ће, како каже Марковићева, конкретни договори о датуму одржавања предстојећих избора почети после 10. децембра.

Како је званично и саопштено, избори ће бити расписани после 10. децембра, уз битну "ограду" – уколико не буде непосредно угрожена територијална целовитост земље. Званичници ДСС-а су ту ситуацију довели у везу са једностраним проглашењем независности Космета и евентуалном подршком "одређених фактора из међународне заједнице".

Портпарол ДСС-а Бранислав Ристивојевић јуче је на конференцији за новинаре нагласио да ће најодговорнији људи у Србији расправљати о томе и донети закључак има ли опасности по територијални интегритет земље. И Јелена Марковић је рекла исто: "драматичном ситуацијом", објаснила је, сматра, након проглашења одлуке о Космету, евентуални званичан државни став да је угрожен територијални интегритет Србије.

И мада се овде отвара простор за могућност различитог тумачења да ли је угрожен територијални интегритет Србије, саговорници "Политике" из владајуће коалиције, незванично, очекују да ће државни врх (који, опет, персонализују председник Борис Тадић и премијер Војислав Коштуница) бити јединствен у доношењу такве оцене, истичући да, када је реч о статусу Космета, никада није било несагласја.

А ако, дакле, та оцена каже да у Србији још није тренутак за изборе, може се догодити да избори за председника буду и на јесен следеће године, или чак касније. О тој могућности говорио је јуче и Милош Алигрудић наводећи да договор о изборима обухвата и питање продужења рока из Уставног закона ако за продужење постоје разлози, што је повезано са изазовима који се односе на територијални интегритет и суверенитет Србије.
У том случају би, међутим, требало мењати Уставни закон, који налаже да председнички, покрајински и локални избори буду расписани до краја ове године, а за шта је потребна и подршка Српске радикалне странке. У могућност одлагања председничких избора, незванично, бар у ДСС-у, не виде ништа спорно, јер започети мандат Бориса Тадића ионако истиче тек у лето 2009. године.

Период за изборе од краја јануара до краја марта, који одговара и роковима за кампању из постојећег Закона о избору председника Републике (30 до 90 дана), према незваничним информацијама, компромис је на коме су се нашли ДС и ДСС. Тадићева странка је, наиме, желела изборе у децембру, а Коштуничина се званично није изјашњавала о својим жељама, осим о ставу да избори због преговора о КиМ не треба да буду у децембру. Незванично се, међутим, говорило о ставу ДСС-а да је потребно да председнички избори буду одложени за јесен 2008. године. Према изворима нашег листа, уступак ДСС-а био је и пристанак на јучерашње гласање у Скупштини Србије. Јер, међу 32 тачке које су разматране на протеклој седници парламента, наиме, налазио се и избор новог састава Републичке изборне комисије, у којој Демократска странка Србије неће имати утицај какав је имала у претходном саставу РИК-а, преко кога је могла, евентуално, да блокира спровођење избора.

Међутим, на питање "Политике" од чега је у својим захтевима одступио ДСС, пошто се ДС одрекла намере да се избори распишу за децембар, портпарол ДСС-а јуче није конкретно одговорио. Ристивојевић је само навео да је "ДСС увек наступао конструктивно у свим односима у коалицији, односно никада није наступао са крајње екстремних позиција и ставова", те да је увек спремна на договор и компромис.

"Улог" ДСС-а у компромис о изборима очигледно није ни пристанак на подршку Борису Тадићу. То, према изјавама из обе странке, није ни био предмет разговора владајуће коалиције о изборима.

Наглашавајући да ће ДСС тек када избори буду расписани донети одлуку о томе да ли ће имати свог председничког кандидата, да ли ће стати иза заједничког кандидата "народњачке коалиције", или ће подржати неког другог, Милош Алигрудић је јуче рекао да је он лично склон да се сложи са лидером Г17 плус Млађаном Динкићем да би подршка заједничком председничком кандидату владајуће коалиције стабилизовала прилике у оквиру коалиције. А на питање колико је извесна подршка Тадићу, он је одговорио да постоји "нека унутрашња логика у свему томе" и да ће то бити предмет разговора у ДСС-у.

Шеф посланичке групе ДС-a у Скупштини Србије Нада Колунџија рекла је јуче да је "политичка логика" да владајућа коалиција има заједничког кандидата и да би зато било логично да коалициони партнери подрже Тадића на председничким изборима.

А евентуално одустајање Велимира Илића, лидера Нове Србије, од најављиване кандидатуре за председника Србије и подршка НС-а Борису Тадићу, зависи од самог Илића, одговорио је заменик шефа посланичког клуба ДСС–НС Мирослав Маркићевић (НС) на питање новинара да ли би његова странка била спремна да подржи Тадића као евентуалног заједничког кандидата владајуће коалиције.

На питање да ли ће коалиција ДСС–НС бити доведена у питање уколико Коштуница подржи Тадића, а НС не, Маркићевић је одговорио да је "на велику жалост многих, то нераскидива коалиција".

Маркићевић је изјавио и да НС "није упознат са свим детаљима договора лидера ДС, ДСС и Г17 плус и да сматра да избори, због многих православних празника не треба да буду у јануару". "Као странци православних Срба, Новој Србији 13. и 20. јануар као датуми не одговарају, јер се тада славе, Српска нова година и Свети Јован. Јануар није добар за изборе због прослављања празника који могу да утичу на излазност бирача", додао је Маркићевић.

М. Никић
Б. Баковић

-----------------------------------------------------------

Дулић: Немам  никакву обавезу према већини у вези са расписивањем избора

Председник Скупштине Србије Оливер Дулић још једном је са скупштинске говорнице најавио да ће расписати изборе до 31. децембра и да га у томе, односно у поштовању Уставног закона који тај рок налаже, може спречити само измена тог закона.

"Са моје стране не постоји ниједна обавеза, ни према коме, која ме може спречити да поштујем закон и распишем изборе, чак ни обавеза према договору парламентарне већине", изјавио је Дулић одговарајући на питање председника ЛДП-а Чедомира Јовановића да се изјасни да ли се крши или поштује Уставни закон у вези са расписивањем избора, с обзиром на то да их председник Скупштине још није расписао "иако непрестано изјављује да ће то учинити".

М. Н.

-----------------------------------------------------------

Марковић: Раздвојити изборе

Ниш – Министар за државну управу и локалну самоуправу Милан Марковић изјавио је јуче у Нишу да је веома добро што је постигнут договор о изборима изразивши наду да ће договор да се поштује.

На питање новинара да ли би било добро да истовремено буду и локални избори, Милан Марковић је одговорио:

– Волео бих да они иду одвојено. Зато што је рад локалне самоуправе често веома лош. Ми смо протеклих година били сведоци честе блокаде локалних парламената и да су локалне скупштине биле нестабилне. Када ти избори иду заједно са председничким или са парламентарним, онда се локални политичари лако сакрију иза имена свога лидера или странке и онда губимо у квалитету локалне политике. Значи, људи када изађу на локалне изборе треба да имају пред собом само те локалне кандидате, те људе који ће да обављају неке локалне послове.

М. М.

-----------------------------------------------------------

Илић: Преговори у коалицији су досадни

Прешево - Министар за инфраструктуру Велимир Илић рекао је јуче на граничном прелазу код Прешева да није учествовао у договору владајуће коалиције о изборима. "Ја нисам био у тој причи, нисам ни разговарао и више ми је мука од свих тих прича", рекао је Илић и додао да се "много губи време с тим и замара народ". "То је нешто што се договара у ходу и у коалицији. Међутим, за сваку ситницу су потребни мучни и дуги преговори и то је више досадно", истакао је Илић.

Према његовим речима, небитно је да ли ће избори бити десет или месец дана пре или касније, већ је најважније да се избори организују и заврше и да буду по Уставу и новим законима, који ће бити усвојени у Скупштини Србије.

-----------------------------------------------------------

На реду визне олакшице

Министар полиције Драган Јочић представио је јуче Скупштини Србије три споразума чијим потврђивањем се Србија обавезује на сарадњу са земљама Европске уније у сузбијању незаконитих миграција, а њеним грађанима се, истовремено, олакшава добијање виза.

Споразум о визним олакшицама, објаснио је, односи се само на одређене категорије путника, међу којима су пословни људи, спортисти, новинари, културни радници, научници, студенти, ученици, представници верских заједница, цркава и невладиних организација. Цена визе биће 35 евра, али ће визе за пензионере и децу млађу од шест година бити бесплатне. Рок за издавање  виза биће 10 дана, а овај споразум представља корак ближе ка потпуном укидању виза, напоменуо је министар.

Споразум предвиђа и олакшице у ситуацијама када наши грађани путују на лечење, у посету војним и цивилним гробљима или присуствују сахранама, посећују рођаке у земљама ЕУ, а могуће су и у случају путовања која организују признате туристичке агенције. Споразум треба да олакша кретање између земаља ЕУ и Србије.

Споразумом о реадмисији, предвиђено је да се, на захтев било које чланице ЕУ, у Србију врате српски држављани који се без права боравка и одговарајућих документа затекну на територији те земље, као и лица из трећих земаља која су преко Србије илегално доспела на територију ЕУ. Споразум омогућује укључивање Србије на белу шенгенску листу, јер доказује спремност Србије за сарадњу на пољу незаконитих миграција, напоменуо је министар додајући да је од 2003. године у Србију враћено 17.900 лица.

Споразум СЦГ са француском владом о враћању лица која незаконито бораве у Француској, који је такође на дневном реду, објаснио је Јочић, треба да се усклади са раздруживањем од Црне Горе и представља "разраду`" Споразума о реадмисији, на релацији Француска-Србија.