Како да привреда због цене струје буде конкурента и ЕПС солвентан

Како помоћи угроженим српским компанијама да наставе да раде и буду конкуренте, а да могу да плаћају струју коју им обрачунава „Електропривреда Србије” (ЕПС) и да при томе и друга страна (ово акционарско друштво) буде намирена и да настави солвентно да послује. Неки би рекли лако је ЕПС-у, то је државно предузеће, за привреду се слободно формира цена, па коме је скупо нека нађе другог, јефтинијег снабдевача. Ако га има. Али ствари нису баш црно-беле, а саговорници „Политике” кажу да је тешко наћи соломонско решење.

Управо је питање одрживости пословања привреде остало отворено и после недавно одржаног састанка у Привредној комори Србије, због чега је иницирано формирање радне групе која ће учествовати у будућим разговорима између ЕПС-а и компанија којима цена струје јесте велики трошак у финалној производњи.

И док би регулисана цена за привреду испод тржишне водила до директног уништавања ЕПС-а, како је за „Енергију Балкана” објаснио Дејан Стојчевски, технички директор SEEPEX-а (берза електричне енергије), Михаило Весовић, заменик председника Привредне коморе Србије (ПКС), каже за Танјуг да је важно пронаћи баланс између интереса привреде и ЕПС-а, како не би била угрожена ни макроекономска стабилност земље, ни конкурентност домаћих.

‒ ЕПС је тема разговора у оквиру споразума са ММФ-ом и мора да послује тржишно и спроведе реструктурирање, али истовремено не сме доћи до удара на инфлацију и позицију привреде. Очекујемо разумевање и флексибилност свих страна ‒ поручио је Весовић и додао да је важно да та цена не буде у потпуности одраз оног што је тржишна цена у том тренутку, али да ни на који начин не угрози тржишно пословање ЕПС-а као важног привредног субјекта који није само део буџета компанија и привреде него и буџета целокупног становништва.

Он је напоменуо да се Србија налази у горњем делу листе земаља региона по висини цене електричне енергије, што раније није био случај.

То је за „Политику” потврдио и Дејан Ристић, директор у „Југотексу” из Александровца, који је проблем високе цене струје али и проблематичних боловања изнео и на састанку у ПКС.

– Очигледно је да нема довољно разумевања када је реч о томе на који начин цена струје утиче на укупне трошкове производње. Чињеница је да је у овом часу цена домаће струје за привреду скупља од ЕУ. Ситуација би била много повољнија када у цени струје не би било бројних пратећих трошкова од одобрене снаге, плаћања приступног места, накнада за енергетску ефикасност, мрежарина, акциза, и на све то и ПДВ од 20 одсто. Дакле, порез на фискални намет. Тврдим да је крајем прошле недеље на берзи цена струје била између 65 и 85 евра по мегават-сату, а да је код нас коштала 123 евра. Дакле, ЕПС треба да буде и даље доминантан снабдевач електричном енергијом и не треба га ни случајно приватизовати, али да ли разлика у цени мора да буде баш толика – пита Ристић.

На констатацију да је тржиште струје за привреду отворено и да могу да бирају код кога ће куповати, ако јефтинијих има, одговара да ће вероватно један део оних који сада имају уговор с ЕПС-ом и прећи код неког другог ако до истека уговора не буде било неке промене. Јер свако повећање цене електричне енергије значајно оптерећује пословање утичући на раст цене крајњег производа и смањење конкурентности на домаћем и страном тржишту.

– Моја фирма ради за америчко тржиште и питање је колико ћемо успети да будемо конкурентни када нам стигну нове царине из САД. У супротном ћу остати и без радника и више у Србији не важи оно старо правило: ако ти нећеш да радиш, има ко хоће, него ако ти нећеш да платиш има ко хоће – истиче Ристић.

Бојан Станић, помоћник директора Сектора за стратешке анализе из ПКС, потврђује за наш лист да струја у Србији није више најјефтинија у региону, а ако дође до новог пораста, онда ће то додатно да утиче на конкурентност.

– Тешко је доћи до соломонског решења, а као један од предлога да се ситуација бар привремено побољша је да се евентуално наредно поскупљење за привреду преполови. Никоме није у циљу да угрози пословање ЕПС-а, али је чињеница да је дошло до значајног раста трошкова за струју у последњих неколико година, који није ишао баш постепено – каже Станић.

Истина је и да су од када је тржиште електричне енергије отворено, поједини привредници у међувремену променили снабдевача, али су се поново ипак вратили ЕПС-у јер првобитно понуђене дампинг цене нису потрајале дуго.

Стојчевски, међутим, тврди да код снабдевања привреде ЕПС сада има цену која је за неколико евра нижа од тржишне – таман толико да буде конкурентан у односу на трговце.

– Није тајна да се већ годинама уназад трговци буне што је ЕПС, како кажу, монополиста, што користи своју предност – што производи и продаје своју електричну енергију. А познато је да је држава и по питању цене за привреду ускакала са препорукама које је ЕПС морао да послуша (у време енергетске кризе, короне…).

Упућени у проблематику кажу да и привреда мора да направи озбиљан план потрошње струје и да плати оне који знају да им уговоре најповољнију цену.

То је могуће кроз динамичку тарифу. Постоји могућност да добију нижу цену викендом и ноћу, или зимску и летњу тарифу. Дневне летње тарифе су због велике производње струје из обновљивих извора енергије такве да се може уговорити нижа цена.

– Мора и привреда да се прилагоди тржишту. Некада је производња била организована ноћу, јер је тада јефтинија струја – подсећа Стојчевски поручујући привредницима да нађу цену која ће им одговарати.