Kako da privreda zbog cene struje bude konkurenta i EPS solventan

Kako pomoći ugroženim srpskim kompanijama da nastave da rade i budu konkurente, a da mogu da plaćaju struju koju im obračunava „Elektroprivreda Srbije” (EPS) i da pri tome i druga strana (ovo akcionarsko društvo) bude namirena i da nastavi solventno da posluje. Neki bi rekli lako je EPS-u, to je državno preduzeće, za privredu se slobodno formira cena, pa kome je skupo neka nađe drugog, jeftinijeg snabdevača. Ako ga ima. Ali stvari nisu baš crno-bele, a sagovornici „Politike” kažu da je teško naći solomonsko rešenje.

Upravo je pitanje održivosti poslovanja privrede ostalo otvoreno i posle nedavno održanog sastanka u Privrednoj komori Srbije, zbog čega je inicirano formiranje radne grupe koja će učestvovati u budućim razgovorima između EPS-a i kompanija kojima cena struje jeste veliki trošak u finalnoj proizvodnji.

I dok bi regulisana cena za privredu ispod tržišne vodila do direktnog uništavanja EPS-a, kako je za „Energiju Balkana” objasnio Dejan Stojčevski, tehnički direktor SEEPEX-a (berza električne energije), Mihailo Vesović, zamenik predsednika Privredne komore Srbije (PKS), kaže za Tanjug da je važno pronaći balans između interesa privrede i EPS-a, kako ne bi bila ugrožena ni makroekonomska stabilnost zemlje, ni konkurentnost domaćih.

‒ EPS je tema razgovora u okviru sporazuma sa MMF-om i mora da posluje tržišno i sprovede restrukturiranje, ali istovremeno ne sme doći do udara na inflaciju i poziciju privrede. Očekujemo razumevanje i fleksibilnost svih strana ‒ poručio je Vesović i dodao da je važno da ta cena ne bude u potpunosti odraz onog što je tržišna cena u tom trenutku, ali da ni na koji način ne ugrozi tržišno poslovanje EPS-a kao važnog privrednog subjekta koji nije samo deo budžeta kompanija i privrede nego i budžeta celokupnog stanovništva.

On je napomenuo da se Srbija nalazi u gornjem delu liste zemalja regiona po visini cene električne energije, što ranije nije bio slučaj.

To je za „Politiku” potvrdio i Dejan Ristić, direktor u „Jugoteksu” iz Aleksandrovca, koji je problem visoke cene struje ali i problematičnih bolovanja izneo i na sastanku u PKS.

– Očigledno je da nema dovoljno razumevanja kada je reč o tome na koji način cena struje utiče na ukupne troškove proizvodnje. Činjenica je da je u ovom času cena domaće struje za privredu skuplja od EU. Situacija bi bila mnogo povoljnija kada u ceni struje ne bi bilo brojnih pratećih troškova od odobrene snage, plaćanja pristupnog mesta, naknada za energetsku efikasnost, mrežarina, akciza, i na sve to i PDV od 20 odsto. Dakle, porez na fiskalni namet. Tvrdim da je krajem prošle nedelje na berzi cena struje bila između 65 i 85 evra po megavat-satu, a da je kod nas koštala 123 evra. Dakle, EPS treba da bude i dalje dominantan snabdevač električnom energijom i ne treba ga ni slučajno privatizovati, ali da li razlika u ceni mora da bude baš tolika – pita Ristić.

Na konstataciju da je tržište struje za privredu otvoreno i da mogu da biraju kod koga će kupovati, ako jeftinijih ima, odgovara da će verovatno jedan deo onih koji sada imaju ugovor s EPS-om i preći kod nekog drugog ako do isteka ugovora ne bude bilo neke promene. Jer svako povećanje cene električne energije značajno opterećuje poslovanje utičući na rast cene krajnjeg proizvoda i smanjenje konkurentnosti na domaćem i stranom tržištu.

– Moja firma radi za američko tržište i pitanje je koliko ćemo uspeti da budemo konkurentni kada nam stignu nove carine iz SAD. U suprotnom ću ostati i bez radnika i više u Srbiji ne važi ono staro pravilo: ako ti nećeš da radiš, ima ko hoće, nego ako ti nećeš da platiš ima ko hoće – ističe Ristić.

Bojan Stanić, pomoćnik direktora Sektora za strateške analize iz PKS, potvrđuje za naš list da struja u Srbiji nije više najjeftinija u regionu, a ako dođe do novog porasta, onda će to dodatno da utiče na konkurentnost.

– Teško je doći do solomonskog rešenja, a kao jedan od predloga da se situacija bar privremeno poboljša je da se eventualno naredno poskupljenje za privredu prepolovi. Nikome nije u cilju da ugrozi poslovanje EPS-a, ali je činjenica da je došlo do značajnog rasta troškova za struju u poslednjih nekoliko godina, koji nije išao baš postepeno – kaže Stanić.

Istina je i da su od kada je tržište električne energije otvoreno, pojedini privrednici u međuvremenu promenili snabdevača, ali su se ponovo ipak vratili EPS-u jer prvobitno ponuđene damping cene nisu potrajale dugo.

Stojčevski, međutim, tvrdi da kod snabdevanja privrede EPS sada ima cenu koja je za nekoliko evra niža od tržišne – taman toliko da bude konkurentan u odnosu na trgovce.

– Nije tajna da se već godinama unazad trgovci bune što je EPS, kako kažu, monopolista, što koristi svoju prednost – što proizvodi i prodaje svoju električnu energiju. A poznato je da je država i po pitanju cene za privredu uskakala sa preporukama koje je EPS morao da posluša (u vreme energetske krize, korone…).

Upućeni u problematiku kažu da i privreda mora da napravi ozbiljan plan potrošnje struje i da plati one koji znaju da im ugovore najpovoljniju cenu.

To je moguće kroz dinamičku tarifu. Postoji mogućnost da dobiju nižu cenu vikendom i noću, ili zimsku i letnju tarifu. Dnevne letnje tarife su zbog velike proizvodnje struje iz obnovljivih izvora energije takve da se može ugovoriti niža cena.

– Mora i privreda da se prilagodi tržištu. Nekada je proizvodnja bila organizovana noću, jer je tada jeftinija struja – podseća Stojčevski poručujući privrednicima da nađu cenu koja će im odgovarati.