Везе с Каменком и Кременком

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, децембра – Ватрогасни капетан Френк Дојл нагледао се свакаквих чуда, али кад је видео да се улица у вашингтонском елитном предграђу дословно претворила у реку, помислио је да му се само причињава. „Нико не би очекивао да је тако нешто могућно”, додао је, згранут чињеницом да је пуцање велике водоводне цеви направило бујицу, дубине од готово једног метра, из које је с колегама морао да спасава петнаестак путника „окованих” леденом водом…

Готово истовремено, пре неки дан, с пута по Далеком истоку вратио се коментатор „Њујорк тајмса” Томас Фридман, са сасвим различитом али такође великом дозом згранутости, посредно а битно повезане с драмом у поплављеној овдашњој улици. Полетео је, каже, из ваздушне луке Хонгконга и кад је слетео на њујоршки аеродром „Џон Кенеди” имао је утисак да се из ултрамодерног доба пребацио у прошлост, чак тако далеку да ју је иронично сврстао у сцене из цртаћа „Каменко и Кременко”, шаљивог приказа савремених обичаја у праисторијском амбијенту.

Прилично ванредно

Запањен је био и великом разликом у градског саобраћају: у хонгконшком возу му је савршено функционисао интернетски „вајерлес”, док у њујоршком није успевао ни да нормално разговара мобилним телефоном.

Ако смо толико паметни, зашто онда други живе боље од нас, шта се то збило с нашом инфраструктуром, тако битном и за продуктивност, запитао се и тако, посредно, повезао са ватрогасцем Дојлом, јер се и овај чудио истим поводом, само на примеру водоводске хаварије. Наша инфраструктура захтева хитне интервенције, готово као оне за спасавање Волстрита и других финансијских џинова, констатују и аналитичари, као и масе грађана које свакодневно трпе због погоршаног стања многих друмова, пруга, комуналија, брана, школа, мостова па местимично и телекомуникација.

Будућа влада новоизабраног председника Барака Обаме обећава да ће јој један од главних задатака бити да уложи стотине милијарди у опоравак тих виталних мрежа, које је администрација Џорџа Буша прилично запустила, добрим делом и због давања трошковних предности– фронтовима у Ираку и Авганистану као и у укупном „глобалном рату против тероризма”. Захтеви, чини се, превазилазе проверљиве моћи власти чије се амбиције– уз обећање да ће јавним радовима запослити чак три милиона људи за две године– сударају с тешким наследством као што су и привредна рецесија и огроман буџетски дефицит.

Стање је, заправо, прилично ванредно. Само у модернизацију саобраћајница потребно је уложити 225 милијарди долара за годину дана, предочили су представници надлежног министарства.

Опет претећа ципела

У железничком погледу Америка је постала „земља трећег света”, упозорио је конгресмен Џон Мајка. „У Европи и Азији возови достижу брзину од око 400 километара на сат, док овде најбржи повезују престоницу и Њујорк са једва, у просеку, 140 километара на сат”, додаје „Вашингтон пост”.

У расправу се, опет, умешала – „претећа ципела”. Разочаран одлуком њујоршке саобраћајне управе, на њеног директора Елиота Сендера ципелом је замахнуо железничар Стивен Милис, подсећајући шефа да би могло да му се деси исто што и Бушу, кога је нешто пре тога обућом гађао новинар у Ираку. Опет су се тако додирнуле две наизглед удаљене тачке: проблеми свакодневног превоза и спољних интервенција, при чему за прве федерација нема довољно пара, док за друге „мора да има”.

Још су много узбудљивије ствари које се не примећују. Широм земље није поправљена ни половина од 122 бране за које су власти констатовале да су у тако лошем стању да не осигуравају одбрану од већих поплава, саопштила је армијска инжењерија.

Становници који живе у близини небезбедних брана имају право на забринутост, изјавила је шефица Теми Конфорти. Поуке из катастрофе када је пуцање брана под налетом урагана опустошило Њу Орлеанс, у лето 2005, као да нису озбиљно схваћене. Поједини локални функционери резонују у стилу: па шта ако брана попусти, порески обвезници из целе земље ће надокнадити штету, поручио је, посредством „Ју-Ес-Еј тудеја”, специјалиста Лари Ларсон.

Гувернери 50 савезних држава махом се, међутим, жале на испражњене касе. Направили смо значајне пројекте али немамо пара, кажу, и апелују на централну власт да прискочи у помоћ, као Волстриту или бар као аутомобилској индустрији.

Новац и вода

Овако како је досад ишло– више не може, сугерише и Фридман. Најпаметније смо усмерили на финансијски инжењеринг уместо на реални инжењеринг, тако да чешће „праве новац без новца” него што омогућавају да се до њега долази производњом кола, телефона, компјутера, учила, медицинском опремом, додаје алудирајући на берзанске акције које су испоставиле као фикције. За разлику од Џона Кенедија који је отворио перспективе астронаутског досезања Месеца, Обама треба да нас води ка преображају нашег сопственог дворишта, закључује Фридман.

Двориште подсећа, опет, на „Каменка и Кременка”, само без засмејавања публике. Стручњаци су поодавно констатовали да водоводна мрежа и у округу Монтгомери, где се улица преметнула у реку, заслужује хитан ремонт.

Одборници нису хтели да, у то име, усвоје повећање месечних дажбина потрошача за 20 долара. Тако су додатно задобили поверење бирача. Али шеф локалне водоводне службе Ендру Бранхарт сматра да дотични грађани сада „немају ни разлога да верују” у систем који их снабдева– водом…