Филолошки факултет спреман за упис бруцоша

То што су се поједини руководиоци факултета „дрзнули” да напречац и без најаве из учионица, амфитеатара, аула великих школа „избаце” студенте који би у знак протеста унедоглед коначили у одајама високог образовања, део академске јавности похваљује, а део куди. Неки универзитетски професори сматрају да је одлука појединих управа да се постарају за потпуну деблокаду високошколских установа искорак у смеру нормализације стања у високом образовању. Чак заговарају идеју да се исти метод примени и на осталим факултетима и високим школама у којима опстају физичке блокаде и опструкција рада по диктату студената пленумаша у мањини.

Да би по узору на Филолошки сви остали факултети требало да прекину блокаде, сматра проф. др Милан Петричковић, са Факултета политичких наука. Он цени да се кључ решења проблема налази у рукама декана, да су они могли врло брзо и без икакве присиле одавно да реше проблем, а замера што су чекали осам месеци у којима су „из неког разлога, који не може да се оправда, наставно-научне институције прерасле у спаваонице, хостеле и нека савремена студентска свратишта”, известио је Танјуг.

Истовремено, део побуњених професора Биолошког факултета, на „Инстаграму” – који се већ уврежио као огласна табла за обавештења и исказивање ставова али не под пуним именом и презименом – „најснажније осуђује поступање управе Филолошког факултета, односно избацивање студената и промене браве на вратима зграде три факултета: Филолошког, Биолошког и Географског”. „Закључана врата супротна су свему за шта се студенти и ми, професори, боримо месецима”, истичу биолози блокадери.

Само што врата Филолошког факултета нису закључана. Будући студенти већ сутра, 27. јула, на овом факултету полагаће први део пријемног испита, а други део у понедељак, 28. јула. Врата су отворена и за садашње студенте који, додуше на даљину, од почетка јуна надокнађују пропуштену наставу а у другој половини августа ће полагати испите у седишту факултета. Добродошли су и студенти пленумаши – она бучна мањина недавно „истерана”. Чак ће добити и учионицу за састанке, јер их тренутно и нема више него што се може избројати на прсте, али више неће спутавати нормализацију рада факултета који је по броју студената међу највећима у држави. Учионице више неће претварати у спаваонице и мензе, нити ће стражарити на вратима уверени да имају право да легитимишу, одобравају или онемогућавају улазак на факултет. Тако су се, напослетку, договорили са управом факултета, на коју су се прво острвили као да им је непријатељ. Подсетимо да су студенти Филолошког факултета у блокади спречавали своје професоре, чланове наставно-научног већа, да уђу у зграду пуних 40 дана, због тога што им се није допала одлука овог већа да се надокнади пропуштена настава.

– Студентима који су више месеци ноћили у просторијама факултета објаснила сам да ту више не могу да спавају. Чињеница је да их је преко лета остало веома мало. Филолошки факултет је 6. јуна изгласао повратак на наставу и пред нама је пријемни испит. Четири дана пре пријемног саопштила сам да учионице више не могу да буду спаваонице, да зграда мора да се очисти, доведе у ред, да се користи за оно чему је намењена – за наставу и испите. Били су незадовољни. Реаговали су врло бурно. Тврдили су да су избачени са факултета, што просто није тачно. Колико сутрадан тражили су састанак са деканским колегијумом. На том састанку договорили смо се да ће добити простор у коме могу да одржавају пленум, али да на факултету неће бити менза и преноћишта. Одржавање пленума и просторије за то никада нису били спорни, ни пре овог састанка, само спаваонице и менза, и то им је речено, знали су то и када су одабрали да то јавности представе другачије – објаснила је за „Политику” проф. др Ива Драшкић Вићановић, декан Филолошког факултета.

Напоменула је да факултет којим руководи и даље има огроман број студената иако се тај број, из разних разлога, осипа последњих деценију и по.

– Дословно свака учионица нам је потребна за рад. Невелики број студената који још увек учествују у пленумима, договорили смо се, неће ометати пријемни испит нити испитне рокове који ће за студенте бити организoвани од друге половине августа. После тог договора и они су прионули да уреде просторије и помогну да се факултет припреми за будуће студенте. Да би се организовао пријемни испит за више стотина пријављених кандидата није довољна наша Сала хероја, потребне су све највеће учионице на факултету – указује деканка Филолошког и наглашава да је овај факултет спреман за упис нове генерације студената.

На конкурс за упис прве године основних академских студија на Филолошком факултету поднето је укупно 760 пријава, а квота је 1.393 места. За студијски програм Језик, књижевност, култура, а ту спадају сви страни језици, општа књижевност, лингвистика и библиотекарство пријављено је 678 кандидата, на планираних 618 буџетских и 525 самофинансирајућих места. За студије српског језика и књижевности, на три програма, пријављено је укупно 82 кандидата, а места има за 197 бруцоша који ће студирати о трошку државе и 53 који ће плаћати школарину.

– Многи факултети, па и наш, бележе пад броја пријављених, али тај пад није драматичан ни неочекиван имајући у виду целокупну ситуацију. За то није заслужно само вишемесечно нефункционисање факултета, то јесте један фактор, није једини. Касно су расписани конкурси, универзитети су морали да сачекају да влада одобри буџетске квоте да би расписали конкурсе. Уписни рок је ове године на мањим универзитетима завршен и пре него што је почео на највећим, и то може да буде битан разлог мањег броја пријављених у Београду. Такође, приватни факултети су пре државних уписали бруцоше. Ту је и константан демографски пад, односно све мање матураната. Примера ради, на Филолошком факултету у првом уписном року прошле године било је 856 кандидата. Сада их има мање, али је и то, имајући у виду спектар околности, рекла бих, чак и више него што смо очекивали – разјаснила је проф. др Ива Драшкић Вићановић.

Слабо интересовање за наставничке смерове

Проф. др Ива Драшкић Вићановић демантује наводе који су се ових дана могли прочитати у медијима „да се нико није пријавио за студије српске књижевности и језика”. Она прецизира да је за студије на србистичким катедрама сада пријављено двадесетак кандидата мање него прошле године.

– Слабо интересовање за наставничке смерове је стара бољка. Декани осам факултета који школују будуће наставнике годинама улажу велики труд да се то промени набоље, али наравно да то не можемо сами и да мора да постоји сарадња са ресорним министарством да би се ситуација поправила – констатује деканка Филолошког факултета.

Стиже државни новац за материјалне трошкове факултета

Да ли факултетима прети извршење, односно покретање поступка принудне наплате, због неизмирених рачуна за материјалне трошкове за струју, воду, грејање које нису плаћали месецима, а које би, у складу са законом, требало да финансира држава?

– Факултети су пре неколико дана добили решење да ће средства бити уплаћена, што би требало да значи да нам та опасност више не прети. С тим да смо добили једну рату која не покрива све трошкове, али отклања опасност од искључења струје или воде или извршитеља. Друга рата би, како су обећали, свим факултетима требало да стигне у септембру – указује проф. др Ива Драшкић Вићановић.