Еколошки динар троше за асфалтирање

Најмање петину новца из еколошких фондова, готово 800 милиона динара, општине и градови су трошили противно њиховој намени, изјавио је Оливер Дулић, министар за заштиту животне средине и просторно планирање. Половина средстава из тих фондова, напоменуо је, оде на плате, репрезентацију, спортске клубове и разне манифестације. То није спекулативна процена на основу општег нивоа корупције, већ статистички закључак изведен на основу извештаја које су Министарству послале градске и општинске управе. Новац је, уместо за отклањање загађења, трошен чак и за асфалтирање улица и изградњу културних и спортских објеката.

– У септембру смо затражили од општина и градова да нам доставе извештаје о трошењу средстава из еколошких фондова у 2007. и првих шест месеци ове године. Пажљиво смо размотрили у које су пројекте средства уложена и на крају се суочили са „остатком” који се није уклапао ни у једну од категорија које би се могле подвести под старање о екологији. У том остатку су и насипање и обнова путева, изградња и адаптација културно-спортских објеката. Ненаменско трошење пара из еколошких фондова установили смо у чак 118 општина – рекла је Рада Дејановић из Министарства за заштиту животне средине и просторно планирање, напомињући да се 48 општина није удостојило да одговори на захтев Министарства.

Најдрастичнији случај ненаменског трошења екодинара представља општина Обреновац. Ту је 25 милиона динара дато за асфалтирање улица, 600.000 динара за коришћење спортске хале, а прилично новца је отишло и на изградњу спортских објеката, анализе исправности воћа и поврћа, унапређење здравствене заштите и слање деце на рекреацију у бање и на планине.

– Шта је ненаменско трошење новца, процењујемо на основу Закона о заштити животне средине. Воће и поврће или пси и мачке луталице обухваћени су делокругом пољопривредних служби, а кад је реч о здравственој заштити очито је да она није еколошки проблем – објашњава Сандра Симић, из Министарства, док њена колегиница Рада Дејановић додаје да је сврха еколошких фондова да финансирају затирање узрока загађења, а не да намирују цену лечења последица.

Председник обреновачког Екофонда, Слободан Молеровић, одбацује тврдње да је новац трошен на асфалтирање улица и градњу спортских објеката, али признаје остале наводе Министарства. Међутим, објашњава да је сређивање локалне водоводне мреже и рекреација деце било једино што су могли да ураде у околностима какве владају у његовој општини.

– Ми не можемо да уграђујемо филтере у термоелектрану, тако да нам остаје само да помогнемо деци. У бање и на планину шаљемо искључиво децу у чијим је здравственим картонима као дијагноза уписано неко од плућних обољења, а таквих малишана у Обреновцу је много. За њих плаћамо и коришћење спортске хале како би им спорт помогао у опоравку. Воће и поврће испитујемо због загађења. Постављање дела водовода смо суфинансирали због тога што септичке јаме и загађење воде са депонија пепела, осим тога што су комуналне тешкоће, представљају и еколошке проблеме. Ја сам на дужности од јула ове године и, колико ми је познато, еколошки динар никада није трошен на обнову улица и зидање спортских објеката – каже Молеровић.

У Министарству не могу да изричу казне због ненаменског трошења пара уз еколошких фондова. Њихово је само да дају правно тумачење, док буџетска инспекција има овлашћење да позива на одговорност. Шта је она урадила, у Министарству не знају.

Министар Оливер Дулић објашњава да ни буџетска инспекција не може да казни одговорне за ненаменско трошење екодинара, сем ако не установи да је новац усмераван без ребаланса локалног буџета.

– Највероватније су те одлуке о усмеравању новца из еколошких фондова покривене ребалансом локалног буџета, пошто постојећи закон није наметао обавезу наменског трошења – указује Дулић – па су тако локални функционери правно чисти ако их је општинска већина у томе подржала, а ми можемо да се огласимо само моралном осудом.

Измене Закона о заштити животне средине, које би требало да уђу у скупштинску процедуру почетком следеће године, спречиће злоупотребе и претерано слободне интерпретације сврхе еколошких фондова, јер би Влада Србије требало да подзаконским актом одреди висину надокнада и прецизира за шта смеју да буду употребљене.

– Нажалост, закључили смо да једино централизација одлучивања о томе где ће бити трошен еколошки динар може функционисати на садашњем нивоу свести. Нови закон ће обезбедити да се већина новца слије у Фонд за заштиту животне средине на републичком нивоу, а остатак ће локалне самоуправе моћи да троше само на пројекте које одобри Министарство – каже Оливер Дулић.

Мада се предузетници жале на висину надокнада, еколошки фондови широм Србије не пуцају од препуњености. Београдски секретар за заштиту животне средине, Горан Триван, наглашава да је управо због тога важно да свака сакупљена пара буде усмерена тамо где је неопходна.

– Нисам знао да постоји извештај о ненаменском трошењу новца у Обреновцу. Не могу рећи ништа о томе док не проверим чињенице, али морам да кажем да новца за екологију ионако има мало и скандал је ако га неко троши за било шта сем за оно што је његова сврха – истакао је Триван.