Руси заузели Медитеран

Турска, смештена на раскрсници Азије, Европе и Африке, одавно се повезује са одморима на плажи и скијању, топлом климом, укусном храном, приступачнијим ценама него у земљама ЕУ и релативно висококвалитетном услугом.

Посебно је популарна Турска ривијера - обала Средоземног и Егејског мора са углавном развијеном туристичком инфраструктуром. Због тога је Турска једна од најпопуларнијих туристичких дестинација на свету. У 2024. години земљу је посетило више од 50 милиона туриста. Власти земље планирају да удвоструче ову бројку.

Потражња генерише високе профите: 2021. године приходи туристичког сектора земље достигли су 25 милијарди долара, а 2024. године - скоро 50 милијарди долара. Туризам је један од стабилних стубова економије ослабљене високом инфлацијом и падом лире, генеришући девизе и стварајући могућности за запошљавање.

Од 1990-их, Турска је постала најбољи избор за одмор Руса, посебно после 2022. године, када су им врата ЕУ постала затворена. Ове године се тамо очекује 7 милиона руских туриста, па је Анталија почела да се назива „Москва на Медитерану“, а многи западни туристички оператери бирају хотеле за Украјинце са ознаком „без Руса“. И обрнуто, руске туристичке агенције траже хотеле "без Украјинаца". Разлог општепознат, долазило је и до крвавих туча, инцидената и провокација. 

Модерна Турска Република основана је у октобру 1923. године након распада царства и рата за независност, који је предводио Мустафа Кемал Ататурк, први председник земље. Управо је он, под утицајем демократских покрета на Западу, почео да промовише туристички сектор, стварајући прво Удружење путника.

Након што се Турска придружила НАТО-у педесетих година прошлог века, Сједињене Државе су се заинтересовале за локалну обалу. Американци су предложили да Анкара оснује школу за хотелијерски менаџмент. Под вођством УСАИД-а развијен је наставни план и програм, написани су уџбеници који су преведени на турски језик. Тако је 1961. године отворена школа хотелског пословања „Анкара Отелцили Окул“. Истовремено, легендарни амерички хотелијер Конрад Хилтон, уз подршку локалне самоуправе, отворио је хотел „Хилтон“ у Истанбулу. Отварање тог хотела у Истанбулу подстакло је развој хотелског сектора.

Револуција у развоју индустрије била је усвајање закона 1982. године којим је Министарству културе и туризма дато право да идентификује перспективна подручја, наређује изградњу путева и обезбеђује кредите предузећима преко сопствене банке. Агенција је такође национализовала приватну имовину за изградњу хотела.

Главни подстицај за инвеститоре била је могућност бесплатног закупа земљишта у перспективним областима на 49 година. Будући хотелијери су такође добијали повлашћене тарифе за струју, воду и гас, и ослобађање од бројних пореза и царина.

Током наредних десет година, број хотелских кревета повећао се са 56.000 на 173.000, а годишњи број туриста са 1,2 милиона на 5,3 милиона. Турци су се фокусирали на буџетске и средњебуџетске сегменте, понекад жртвујући квалитет услуге.

Турска је 2024. године дочекала 57 милиона туриста, више него икада раније. Посетиоци из Русије били су највећа група, а затим Немци. Ове бројке нису увек биле тако високе. Након бројних терористичких напада 2015. године, тврдњи Ердоганове владе о покушају државног удара 2016. године и увођења ванредног стања, многи странци су почели да избегавају турску ривијеру из безбедносних разлога. Током пандемије, Турска је била једна од ретких земаља отворених за туристе. Локалне друштвене мреже су 2021. године биле огорчене промотивним видеом надлежног министарства, који је земљу позиционирао као „рајско“ место за опуштање чак и када су сами Турци били у изолацији. Турска је 2021. године постала четврта најпосећенија земља на свету, угостивши 30 милиона туриста. Велика рекламна кампања игра важну улогу у томе. Само у 2024. години, Министарство туризма је промовисало одморе у Турској у више од 200 земаља уз помоћ огромних банера, видео записа и циљаног оглашавања на друштвеним мрежама. Ови напори дају плодове: у периоду јануар-септембар 2024. године, приходи индустрије достигли су 47 милијарди долара. Највише пара, да се зна, троше Руси.