Страх од БРИКС-а и потискивања долара

Администрација америчког председника Доналда Трампа веома се плаши земаља БРИКС-a и дедоларизације, тврде инсајдери из Беле куће. Зато се сада напада Бразил, домаћин самита ове најважније групације ван света Запада који је почетком јула одржан у Рио де Жанеиру.

У Вашингтону страхују да ће Глобални југ пркосити претераним привилегијама које ужива амерички долар као резервно средство плаћања у међународној привреди. Такође, светски медији извештавају да су у администрацији веома забринути због брзог раста БРИКС-а. Према наводима „Политика”, председник Трамп је нарочито престрављен могућношћу да ова групација упути изазов доминацији долара.

Трамп је жестоко осудио БРИКС, претећи да ће наметнути царине од 10 одсто свим државама чланицама, назвавши ту групацију највећом претњом на свету јер покушава да уништи долар. Према његовим речима, уколико САД изгубе привилегију издаваоца глобалне резервне валуте, то би „представљало губитак рата, великог светског рата; више нећемо бити иста земља”.

Позивајући се на изворе блиске председнику САД, „Политико” наводи да је Трамп огорчен размишљањима унутар БРИКС-а о глобалној дедоларизацији. Зато, између осталог, покушава да највећу латиноамеричку нацију и регионалну силу казни за пример, баш као и њеног председника Луиза Инасија Лулу да Силву, због довођења у питање глобалне хегемоније САД, зближавања са Народном Републиком Кином, довођења у питање статуса долара и промовисања БРИКС-а као предводника мултиполарности.

Америчке власти већ дуго подржавају крајње десничарске државне ударе против демократски изабраних левичарских лидера у Латинској Америци. То је у складу са доктрином петог председника САД Џејмса Монроа (1817–1825) о западној хемисфери као зони интереса САД. Владе САД су учествовале и у низу државних удара у Бразилу, почев од злогласног војног пуча 1964. године. Такође, Вашингтон је 2016. и 2018. подржао два судска пуча против бразилске председнице Дилме Русеф и њеног претходника Луле, обоје челника Радничке странке.

Актуелне претње не само да откривају правац спољне политике САД под Трамповом администрацијом већ и потврђују утицај иницијативе БРИКС-а на међународну сцену. Није случајно што је Трамп означио БРИКС и иницијативе групације за сарадњу као „антиамерички блок”.

САД и њихови стратези су више пута поткопавали глобалну мировну сарадњу. Претходно су критиковале НР Кину, водећу чланицу БРИКС-а, нарочито иницијативу Пекинга за најамбициознији инфраструктурни пројекат 21. века, назван „Један појас – један пут”. Сада Трампов напад није ограничен само на Кину, коју САД сматрају својим „главним конкурентом”, нити само на Иран, земљу из тзв. осе зла. На мети широке офанзиве је свет у развоју.

Чланице БРИКС-а, међутим, не оспоравају либералне демократије које САД промовишу нити одбацују западну капиталистичку парадигму. Оне настоје да остварују суверено право на мултилатералну сарадњу са партнерима истомишљеницима који су део Глобалног југа и суочавају се са сличним изазовима у развоју.

Сједињене Државе су и до сада примењивале једностране царинске мере против чланица БРИКС-а. Но уместо да тиме „обуздају” ову групацију, само су показале смањење своје способности да утичу на процес реформе мултилатералног система. Без обзира на то да ли САД учествују у томе или не, точак историје се помера.

Наиме, земље БРИКС-а захватају 26,46 одсто копнене површине Земље. Удео 20 чланова и партнера већ је 43,93 процената укупног светског бруто домаћег производа (БДП), мерено паритетом куповне моћи (ПКМ). Уз то, у земљама у саставу БРИКС-а живи 4,45 милијарди људи, или 55,61 одсто светске популације.

Укупни БДП по ПКМ у БРИКС-у већ достиже 77 билиона долара. БРИКС чини више од 20 одсто светске трговине, а просечна стопа раста привреда чланица је 4,4 одсто годишње, двоструко већа него у Групи 7, у којој су најзначајније привреде Запада. Процењује се да је укупна финансијска имовина земаља БРИКС-а достигла 60 билиона долара.

На пословном форуму БРИКС-а у Рију, домаћин самита, бразилски председник Лула, поручио је да земље ове групације поседују 84 одсто светских резерви све траженијих ретких земних метала; 65 одсто мангана и 63 одсто графита. У оквиру групе треба повећати прераду стратешких ресурса, поручио је Лула.

Од самита БРИКС-а 2023. у Јоханезбургу, нове чланице су постале Египат, Етиопија, Иран и Уједињени Арапски Емирати (УАЕ). Почетком ове године им се придружила и многољудна Индонезија, док Саудијска Арабија има статус „позване земље”. БРИКС је, такође, увео и институцију земље партнера, а тај статус имају Белорусија, Боливија, Куба, Казахстан, Малезија, Нигерија, Тајланд, Уганда, Узбекистан и Вијетнам.

У оквиру БРИКС-а делује и све агилнија Нова развојна банка (НРБ), у којој су поред првобитних пет држава и Бангладеш, УАЕ и Египат. Нова развојна банка је објавила да су јој се придружили Алжир и Узбекистан, Колумбија намерава да то учини током ове године, а такву могућност разматра и Уругвај.

Све то је формално знак ширења НРБ, али и сигнал да БРИКС настоји да повећа свој утицај кроз финансијско деловање. Идеје мултилатерализма, социјалног развоја и антимилитаризма одавно су прешле границе БРИКС-а, чак и Глобалног југа, поставши тежња људи широм света.

Уосталом, БРИКС није први покушај глобалне већине за праведнији свет. У говорима на самиту у Рију неколико лидера земаља Глобалног југа нагласило је како верује да БРИКС следи стопе антиколонијалне Бандуншке конференције 1955. у Индонезији и Покрета несврстаних, чији је први самит одржан у Београду 1961.

Међутим, стручњаци кажу да за сада не постоје формални услови за увођење заједничке валуте БРИКС-а, што је, како је на почетку речено, један од највећих Трампових страхова. Препреке за тако нешто су систем петродолара (било који купац нафте од Саудијске Арабије мора да плаћа у америчким доларима), као и различити нивои дуга чланица БРИКС-а и њихово несагласје. Али у условима континуиране разградње доларског модела и уколико САД наставе да уништавају глобалне ланце, алтернатива долару неће настати споразумом, већ као присилна мера. На рушевинама старе финансијске архитектуре може бити створена импровизована валута БРИКС-а, учвршћујући тако нову реалност. Према пројекцијама, до 2035. човечанство ће из глобалне економије прећи у регионалну, са флексибилном, променљивом конфигурацијом валута. Сходно томе, прорачуни између земаља унутар БРИКС-а су већ у националним валутама и искључиво у електронском облику.

С друге стране, евентуална дискусија о јединственој валути БРИКС-а могла би изазвати отпор земаља у вези с доларом. Зато су чланице БРИКС-а изабрале прагматичан и опрезан пут – развој националних финансијских система и међусобних обрачунавања, без стварања алтернативне новчане јединице.

У међувремену, Блумбергов индекс долара пао је за 8,5 одсто током шест месеци 2025, што је рекорд још од осамдесетих година прошлог века. Ипак, стручњаци упозоравају да слабљење долара и дедоларизација нису иста ствар: пад вредности америчке валуте још није системски колапс. За сада долар остаје неопходан у поравнању, девизним резервама и трговини. Но политички и финансијски ризици унутар САД стварају кумулативни ефекат неповерења. Од повратка Трампа у Белу кућу индекс долара опао је за готово девет одсто, а страно учешће на тржишту обвезница америчког трезора спустило се на 32,9 одсто.

У међувремену, Азија, мотор светске привреде, креће се својим путем: чланице АСЕАН-а (Удружење земаља Југоисточне Азије) и БРИКС-а повећавају финансијске споразуме у различитим валутама и штите се од ризика повезаних са флуктуацијама курса долара. Промена парадигме се дешава неприметно, али доследно. Уопште, централне банке у свету преиспитују структуру својих резерви: усред пада поверења у амерички долар расте интересовање за злато, евро и кинески ренминби.

Трампова политика застрашивања, једностраности и војног експанзионизма неће помоћи у решавању сложених проблема на које је усмерено више од стотину обавеза сарадње које су потписале земље БРИКС-а у Рију, а камоли одржавању униполарног светског поретка на челу са САД. Напротив, Трампова пракса мешања чак и у суверене одлуке властитих савезника може ослабити ширину и дубину глобалног утицаја земље на чијем је челу.

*Вишегодишњи дописник Танјуга из иностранства