Strah od BRIKS-a i potiskivanja dolara

Administracija američkog predsednika Donalda Trampa veoma se plaši zemalja BRIKS-a i dedolarizacije, tvrde insajderi iz Bele kuće. Zato se sada napada Brazil, domaćin samita ove najvažnije grupacije van sveta Zapada koji je početkom jula održan u Rio de Žaneiru.

U Vašingtonu strahuju da će Globalni jug prkositi preteranim privilegijama koje uživa američki dolar kao rezervno sredstvo plaćanja u međunarodnoj privredi. Takođe, svetski mediji izveštavaju da su u administraciji veoma zabrinuti zbog brzog rasta BRIKS-a. Prema navodima „Politika”, predsednik Tramp je naročito prestravljen mogućnošću da ova grupacija uputi izazov dominaciji dolara.

Tramp je žestoko osudio BRIKS, preteći da će nametnuti carine od 10 odsto svim državama članicama, nazvavši tu grupaciju najvećom pretnjom na svetu jer pokušava da uništi dolar. Prema njegovim rečima, ukoliko SAD izgube privilegiju izdavaoca globalne rezervne valute, to bi „predstavljalo gubitak rata, velikog svetskog rata; više nećemo biti ista zemlja”.

Pozivajući se na izvore bliske predsedniku SAD, „Politiko” navodi da je Tramp ogorčen razmišljanjima unutar BRIKS-a o globalnoj dedolarizaciji. Zato, između ostalog, pokušava da najveću latinoameričku naciju i regionalnu silu kazni za primer, baš kao i njenog predsednika Luiza Inasija Lulu da Silvu, zbog dovođenja u pitanje globalne hegemonije SAD, zbližavanja sa Narodnom Republikom Kinom, dovođenja u pitanje statusa dolara i promovisanja BRIKS-a kao predvodnika multipolarnosti.

Američke vlasti već dugo podržavaju krajnje desničarske državne udare protiv demokratski izabranih levičarskih lidera u Latinskoj Americi. To je u skladu sa doktrinom petog predsednika SAD Džejmsa Monroa (1817–1825) o zapadnoj hemisferi kao zoni interesa SAD. Vlade SAD su učestvovale i u nizu državnih udara u Brazilu, počev od zloglasnog vojnog puča 1964. godine. Takođe, Vašington je 2016. i 2018. podržao dva sudska puča protiv brazilske predsednice Dilme Rusef i njenog prethodnika Lule, oboje čelnika Radničke stranke.

Aktuelne pretnje ne samo da otkrivaju pravac spoljne politike SAD pod Trampovom administracijom već i potvrđuju uticaj inicijative BRIKS-a na međunarodnu scenu. Nije slučajno što je Tramp označio BRIKS i inicijative grupacije za saradnju kao „antiamerički blok”.

SAD i njihovi stratezi su više puta potkopavali globalnu mirovnu saradnju. Prethodno su kritikovale NR Kinu, vodeću članicu BRIKS-a, naročito inicijativu Pekinga za najambiciozniji infrastrukturni projekat 21. veka, nazvan „Jedan pojas – jedan put”. Sada Trampov napad nije ograničen samo na Kinu, koju SAD smatraju svojim „glavnim konkurentom”, niti samo na Iran, zemlju iz tzv. ose zla. Na meti široke ofanzive je svet u razvoju.

Članice BRIKS-a, međutim, ne osporavaju liberalne demokratije koje SAD promovišu niti odbacuju zapadnu kapitalističku paradigmu. One nastoje da ostvaruju suvereno pravo na multilateralnu saradnju sa partnerima istomišljenicima koji su deo Globalnog juga i suočavaju se sa sličnim izazovima u razvoju.

Sjedinjene Države su i do sada primenjivale jednostrane carinske mere protiv članica BRIKS-a. No umesto da time „obuzdaju” ovu grupaciju, samo su pokazale smanjenje svoje sposobnosti da utiču na proces reforme multilateralnog sistema. Bez obzira na to da li SAD učestvuju u tome ili ne, točak istorije se pomera.

Naime, zemlje BRIKS-a zahvataju 26,46 odsto kopnene površine Zemlje. Udeo 20 članova i partnera već je 43,93 procenata ukupnog svetskog bruto domaćeg proizvoda (BDP), mereno paritetom kupovne moći (PKM). Uz to, u zemljama u sastavu BRIKS-a živi 4,45 milijardi ljudi, ili 55,61 odsto svetske populacije.

Ukupni BDP po PKM u BRIKS-u već dostiže 77 biliona dolara. BRIKS čini više od 20 odsto svetske trgovine, a prosečna stopa rasta privreda članica je 4,4 odsto godišnje, dvostruko veća nego u Grupi 7, u kojoj su najznačajnije privrede Zapada. Procenjuje se da je ukupna finansijska imovina zemalja BRIKS-a dostigla 60 biliona dolara.

Na poslovnom forumu BRIKS-a u Riju, domaćin samita, brazilski predsednik Lula, poručio je da zemlje ove grupacije poseduju 84 odsto svetskih rezervi sve traženijih retkih zemnih metala; 65 odsto mangana i 63 odsto grafita. U okviru grupe treba povećati preradu strateških resursa, poručio je Lula.

Od samita BRIKS-a 2023. u Johanezburgu, nove članice su postale Egipat, Etiopija, Iran i Ujedinjeni Arapski Emirati (UAE). Početkom ove godine im se pridružila i mnogoljudna Indonezija, dok Saudijska Arabija ima status „pozvane zemlje”. BRIKS je, takođe, uveo i instituciju zemlje partnera, a taj status imaju Belorusija, Bolivija, Kuba, Kazahstan, Malezija, Nigerija, Tajland, Uganda, Uzbekistan i Vijetnam.

U okviru BRIKS-a deluje i sve agilnija Nova razvojna banka (NRB), u kojoj su pored prvobitnih pet država i Bangladeš, UAE i Egipat. Nova razvojna banka je objavila da su joj se pridružili Alžir i Uzbekistan, Kolumbija namerava da to učini tokom ove godine, a takvu mogućnost razmatra i Urugvaj.

Sve to je formalno znak širenja NRB, ali i signal da BRIKS nastoji da poveća svoj uticaj kroz finansijsko delovanje. Ideje multilateralizma, socijalnog razvoja i antimilitarizma odavno su prešle granice BRIKS-a, čak i Globalnog juga, postavši težnja ljudi širom sveta.

Uostalom, BRIKS nije prvi pokušaj globalne većine za pravedniji svet. U govorima na samitu u Riju nekoliko lidera zemalja Globalnog juga naglasilo je kako veruje da BRIKS sledi stope antikolonijalne Bandunške konferencije 1955. u Indoneziji i Pokreta nesvrstanih, čiji je prvi samit održan u Beogradu 1961.

Međutim, stručnjaci kažu da za sada ne postoje formalni uslovi za uvođenje zajedničke valute BRIKS-a, što je, kako je na početku rečeno, jedan od najvećih Trampovih strahova. Prepreke za tako nešto su sistem petrodolara (bilo koji kupac nafte od Saudijske Arabije mora da plaća u američkim dolarima), kao i različiti nivoi duga članica BRIKS-a i njihovo nesaglasje. Ali u uslovima kontinuirane razgradnje dolarskog modela i ukoliko SAD nastave da uništavaju globalne lance, alternativa dolaru neće nastati sporazumom, već kao prisilna mera. Na ruševinama stare finansijske arhitekture može biti stvorena improvizovana valuta BRIKS-a, učvršćujući tako novu realnost. Prema projekcijama, do 2035. čovečanstvo će iz globalne ekonomije preći u regionalnu, sa fleksibilnom, promenljivom konfiguracijom valuta. Shodno tome, proračuni između zemalja unutar BRIKS-a su već u nacionalnim valutama i isključivo u elektronskom obliku.

S druge strane, eventualna diskusija o jedinstvenoj valuti BRIKS-a mogla bi izazvati otpor zemalja u vezi s dolarom. Zato su članice BRIKS-a izabrale pragmatičan i oprezan put – razvoj nacionalnih finansijskih sistema i međusobnih obračunavanja, bez stvaranja alternativne novčane jedinice.

U međuvremenu, Blumbergov indeks dolara pao je za 8,5 odsto tokom šest meseci 2025, što je rekord još od osamdesetih godina prošlog veka. Ipak, stručnjaci upozoravaju da slabljenje dolara i dedolarizacija nisu ista stvar: pad vrednosti američke valute još nije sistemski kolaps. Za sada dolar ostaje neophodan u poravnanju, deviznim rezervama i trgovini. No politički i finansijski rizici unutar SAD stvaraju kumulativni efekat nepoverenja. Od povratka Trampa u Belu kuću indeks dolara opao je za gotovo devet odsto, a strano učešće na tržištu obveznica američkog trezora spustilo se na 32,9 odsto.

U međuvremenu, Azija, motor svetske privrede, kreće se svojim putem: članice ASEAN-a (Udruženje zemalja Jugoistočne Azije) i BRIKS-a povećavaju finansijske sporazume u različitim valutama i štite se od rizika povezanih sa fluktuacijama kursa dolara. Promena paradigme se dešava neprimetno, ali dosledno. Uopšte, centralne banke u svetu preispituju strukturu svojih rezervi: usred pada poverenja u američki dolar raste interesovanje za zlato, evro i kineski renminbi.

Trampova politika zastrašivanja, jednostranosti i vojnog ekspanzionizma neće pomoći u rešavanju složenih problema na koje je usmereno više od stotinu obaveza saradnje koje su potpisale zemlje BRIKS-a u Riju, a kamoli održavanju unipolarnog svetskog poretka na čelu sa SAD. Naprotiv, Trampova praksa mešanja čak i u suverene odluke vlastitih saveznika može oslabiti širinu i dubinu globalnog uticaja zemlje na čijem je čelu.

*Višegodišnji dopisnik Tanjuga iz inostranstva