Петак, 10.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Глифосат на новом тесту

Мада му је дозвола продужена до 2033. године, ЕК затражила да се изнова преиспита негативно дејство овог хербицида
Глифосат на новом тесту
(EPA/STEPHANIE LECOCQ)

Eвропска комисија затражила је нову процену безбедности глифосата након што је недавно објављена студија изазвала забринутост у вези са његовим могућим канцерогеним дејством.

Иако је дозвола за употребу овог хербицида у ЕУ продужена до 2033. године, нова анализа могла би да доведе до промене претходних закључака. Европска комисија затражила је од две кључне агенције – Европске агенције за хемикалије и Европске агенције за безбедност хране (ЕФСА) – да спроведу нову процену безбедности глифосата, најкоришћенијег и вероватно најконтроверзнијег хербицида на свету. Анализа би требало да одговори на питање да ли је штетнији по људско здравље него што се раније сматрало, а цео поступак могао би да траје до 21 месец, преноси портал „ЕУправо зато”.

Повод за нову процену је студија Института Рамацини која је показала да су код лабораторијских пацова изложених количинама глифосата дозвољеним у ЕУ забележени повећани случајеви тумора. Европска комисија је 24. јуна упутила званичан захтев овима двема институцијама да преиспитају те налазе и процене да ли могу утицати на раније донете закључке.

Глифосат је у ЕУ 2023. године добио продужење дозволе за употребу на додатних десет година упркос бројним контроверзама и забринутости јавности. У тадашњој оцени је наведено да не постоји ни научна ни правна основа за забрану те супстанце, па је дозвола продужена до децембра 2033.

Према договореној процедури, након достављања сирових података из студије, Европска агенција за хемикалије има рок од 15 месеци да спроведе анализу, док ЕФСА има додатних шест месеци да дâ ажурирано мишљење. У писму Комисије наводи се да је, због значаја и потенцијалног утицаја нових налаза, од кључне важности да се до краја испитају сви релевантни подаци како би се заштитило јавно здравље.

Глифосат се широм Европе користи под разним комерцијалним називима и познат је међу пољопривредницима и као „тотал” јер уништава готово све врсте корова и траве. У европским медијима се наводи да би нова анализа могла би да има значајан утицај на будућност регулисања пестицида у ЕУ, али и у свету.

Занимљиво је да је крајем 2023. објављено да ће у Европској унији спорни хербицид наставити да се користи још 10 година, и то након што земље чланице нису дале јасно мишљење о томе да ли треба продужити одобрење за његову употребу.

Како је пренео АП, Оваква одлука била је донекле и предвидива после гласања у октобру те године, када између 27 држава чланица Европске уније није могао да буде постигнут договор. За продужење или забрану била је потребна такозвана квалификована већина од 15 земаља, које представљају најмање 65 одсто становништва блока. За продужење је било 18 држава чланица, против овакве одлуке су гласале само Хрватска, Луксембург и Аустрија (заједно чине тек око три процента укупног становништва ЕУ), док су суздржане биле Белгија, Бугарска, Француска, Немачка, Холандија и Малта (41,96 одсто становништва ЕУ).

Глифосат је хемијски препарат за сузбијање корова који је развио „Монсанто” и на тржиште пласирао под именом „раундап”. Данас је широко распрострањен у свету и производе га готово све хемијске компаније. Током протекле деценије глифосат је био у средишту научне дебате о томе да ли изазива рак и какав је његов утицај на животну средину, навела је та агенција. Глифосат врло добро решава проблеме с коровом и то је корисно на површинама попут утрина, необрађених њива, гробља, уз пруге, где расту вишегодишњи корови. Стручњаци су и раније за наш лист објаснили да практично још није пронађено ефикасније средство за ову намену и да је то разлог његовог опстанка и поред вишегодишњих напора разних организација па и јавности да буде повучен са тржишта.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.