Атмосфера линча за министра просвете

Бу­ка, скан­ди­ра­ње, го­вор мр­жње, сал­ве псов­ки и увре­да део су ка­ко­фо­ни­је у ко­јој се мо­гла чу­ти и пе­сма „Ву­че, ву­че, бу­бо ле­ња” у из­вед­би по­бу­ње­них про­те­ста­на­та пред кућ­ним пра­гом ми­ни­стра про­све­те Де­ја­на Ву­ка Стан­ко­ви­ћа, што је би­ла јед­на у ни­зу ста­ни­ца про­тест­не шет­ње у уто­рак уве­че у пре­сто­ни­ци.

„Ни­је то би­ла се­ре­на­да, не­го ат­мос­фе­ра лин­ча, ко­ја је по­сле­ди­ца ме­диј­ске кам­па­ње ко­ја се оп­се­сив­но во­ди про­тив ме­не од пр­вог да­на ка­да сам пред­ло­жен за ми­ни­стра у Вла­ди Ре­пу­бли­ке Ср­би­је. На­па­ли су ме лич­но, про­фе­си­о­нал­но, по­ли­тич­ки, при­пи­са­ли ми све мо­гу­ће не­га­тив­не атри­бу­те. Дру­штве­ним мре­жа­ма про­стру­ја­ло је све и сва­шта о ме­ни, од мон­ти­ра­них сни­ма­ка до ра­зних увре­да. И све сам то, до­не­кле, сма­трао де­лом јав­ног по­сла, али до­ла­зак пред мој кућ­ни праг, ис­пред мо­је те­ра­се, ко­ја се при­том осве­тља­ва ре­флек­то­ром, је­сте је­дан об­лик жи­го­са­ња ко­ји под­се­ћа на прак­су на­ци­ста и Кју-клукс кла­на и об­лик је нај­го­ре по­ли­тич­ке дис­кри­ми­на­ци­је. И очи­глед­но је, не­где, им­пли­цит­но то­ле­ри­сан, јер се по­на­вља”, раз­ја­снио је Стан­ко­вић у раз­го­во­ру за „По­ли­ти­ку”.

Ми­ни­стар про­све­те под­се­ћа да ни­је пр­ви ни је­ди­ни ко­ји се на­шао на ме­ти про­те­ста­на­та ко­ји се не ли­бе да не­за­до­вољ­ство на не­при­ме­рен на­чин ис­ка­зу­ју пред вра­ти­ма ку­ће или ста­на по­ли­тич­ких не­ис­то­ми­шље­ни­ка.

„На овај на­чин пр­ви је тар­ге­ти­ран пред­сед­ник Срп­ске на­пред­не стран­ке и бив­ши пре­ми­јер Ми­лош Ву­че­вић. Исто је про­шао и гра­до­на­чел­ник Но­вог Са­да Жар­ко Ми­ћин, а у ви­ше на­вра­та и глав­ни и од­го­вор­ни уред­ник ли­ста „Ин­фор­мер” Дра­ган Ву­чи­ће­вић. Прек­си­ноћ су, осим ме­не, жр­тве на­па­да би­ли и Су­за­на Ва­си­ље­вић, са­вет­ник пред­сед­ни­ка, Го­ран Ве­сић, бив­ши ми­ни­стар, Ду­шан Бо­ров­ча­нин, до­не­дав­ни ди­рек­тор Екс­па 2027”, ука­зу­је Стан­ко­вић и на­по­ми­ње да је еви­дент­но да су по­сре­ди ци­ља­ни на­па­ди хај­ке ко­ја је, ка­ко је оце­нио, ре­зул­тат кон­та­ми­ни­ра­не ат­мос­фе­ре ко­ја се одав­но ства­ра у та­ко­зва­ним не­за­ви­сним и кри­тич­ким ме­ди­ји­ма у ко­ји­ма се не­гу­је оп­се­сив­на мр­жња пре­ма пред­сед­ни­ку Ср­би­је Алек­сан­дру Ву­чи­ћу и сви­ма ко­ји по­др­жа­ва­ју ње­го­ву по­ли­ти­ку.

„Ова­кви на­па­ди су јед­на од ма­ни­фе­ста­ци­ја тог про­це­са ко­ји из­гле­да да има пер­спек­ти­ву да тра­је док др­жа­ва не узме ствар у сво­је ру­ке. Ме­не и мо­ју по­ро­ди­цу, про­те­стан­ти ни­су сло­ми­ли, без об­зи­ра на не­при­јат­но­сти кроз ко­је про­ла­зи­мо. По­во­дом овог на­па­да обра­тио сам се по­ли­ци­ји, пред­ста­вио сам се, при­ја­вио на­пад, али се по­сле то­га по­ли­ци­ја ни­је обра­ти­ла ме­ни, ни­ти је би­ло ко од њих до­шао да са мном раз­го­ва­ра у име по­ли­ци­је, ни­ти сам ви­део да су ин­тер­ве­ни­са­ли. На­рав­но, спре­ман сам да ура­дим све да за­шти­тим свој дом и сво­ју по­ро­ди­цу. Са­мо бих во­лео да пре све­га пре­ми­јер ка­же да ли је ње­гов по­ли­тич­ки став да се тре­ба за­ло­жи­ти за то да пред­мет мал­тре­ти­ра­ња не бу­ду ми­ни­стри у вла­ди. Исто та­ко бих во­лео да ми­ни­стар уну­тра­шњих по­сло­ва ја­сно ка­же да ли по­ли­ци­ја, опе­ра­тив­но гле­да­но, мо­же да за­шти­ти ин­те­гри­тет и кућ­ни праг ми­ни­ста­ра”, ка­же Стан­ко­вић.

На­по­ми­ње да сва­ки гра­ђа­нин, па и ми­ни­стар, од др­жа­ве оче­ку­је да за­шти­ти ње­го­ву лич­ност и имо­ви­ну, а да је устав­на, за­кон­ска и по­ли­тич­ка оба­ве­за оних ко­ји во­де власт да ин­си­сти­ра­ју на то­ме.

„Али уко­ли­ко др­жа­ва то не же­ли да ра­ди, мо­ра­ћу сам да се бра­ним. Не­ћу до­зво­ли­ти да ми ико угро­жа­ва без­бед­ност или имо­ви­ну и на­ру­ша­ва фи­зич­ки ин­те­гри­тет, ни мој, ни мо­је по­ро­ди­це. И ов­де ни­сам би­тан ја, ов­де је би­тан прин­цип. Др­жа­ва по­сто­ји да би се спре­чи­ла не­кон­тро­ли­са­на упо­тре­ба на­си­ља и да би мо­но­пол на ле­ги­тим­ну упо­тре­бу си­ле има­ли др­жав­ни ор­га­ни. А ов­де се ра­ди о од­у­зи­ма­њу тог мо­но­по­ла и ства­ра­њу ат­мос­фе­ре кри­стал­не но­ћи ко­ју ге­не­ри­шу фру­стри­ра­ни пред­вод­ни­ци обо­је­не ре­во­лу­ци­је”, су­ми­ра ми­ни­стар про­све­те.

И он је, ка­же, био сту­дент у про­те­сти­ма де­ве­де­се­тих го­ди­на, под санк­ци­ја­ма и бом­бар­до­ва­њем, али му, ис­ти­че, ни­кад ни­је па­да­ло на па­мет да се са сво­јим исто­ми­шље­ни­ци­ма ор­га­ни­зу­је и иде на кућ­не адре­се та­да­шњих функ­ци­о­не­ра на вла­сти.

Сло­бод­ни уни­вер­зи­тет ни­је про­свет­ни про­блем

О зби­ва­њи­ма на Др­жав­ном уни­вер­зи­те­ту у Но­вом Па­за­ру пр­ви чо­век обра­зов­ног си­сте­ма за „По­ли­ти­ку” ка­же да је оба­ве­штен из ме­ди­ја, и то он­да кад је већ до­шло до су­ко­ба по­ли­ци­је и сту­де­на­та и гра­ђа­на ко­ји уче­ству­ју у бло­ка­да­ма. „Је­два да по­зна­јем рек­тор­ку овог уни­вер­зи­те­та, ни­је ме оба­ве­сти­ла о по­след­њим до­га­ђа­ји­ма а још ма­ње о то­ме да ће ан­га­жо­ва­ти кра­ље­вач­ку по­ли­ци­ју да из­вр­ши де­бло­ка­ду згра­де. О то­ме сам са­знао из ме­ди­ја. Ни­ко ме ни­је ни­шта пи­тао о то­ме да ли тре­ба или не тре­ба на овај на­чин да се де­бло­ки­ра уни­вер­зи­тет. Али хтео бих да та­ко­зва­ном сло­бод­ном уни­вер­зи­те­ту, ко­ји у мо­рал­ном сми­слу чи­ни нај­ло­ши­ји део ака­дем­ске за­јед­ни­це, по­ја­сним да они ни­су про­свет­ни про­блем. Ја имам сво­је ви­ђе­ње ка­ко бих ту кри­зу ре­шио, али по­што не­мам ауто­ри­тет ни овла­шће­ње да ту кри­зу ре­шим, не бих о то­ме ни да го­во­рим”, став је ми­ни­стра про­све­те Де­ја­на Ву­ка Стан­ко­ви­ћа.