Преко Весића руше државу

Опозиција и политички противници актуелне власти већ дуже време траже догађај који би могли искористити као повод за масовне протесте и промену власти ван изборног процеса – како би применили доктрину црног лабуда. Након што су претходни протести (попут оних због "Београда на води", ископавања литијума и масовних убистава) остали без резултата, пад надстрешнице на Новосадској железничкој станици представљен је као нови повод за покретање демонстрација.

Наредног дана, 2. новембра 2024. године, почињу протести у Новом Саду, а факултети постају базе блокада које организују такозвани студентски пленуми – органи без правног основа и без легитимности. Ректор БУ, Владан Ђокић, отворено подржава ове активности уместо да обезбеди редован рад факултета.

Паралелно с тим, Више јавно тужилаштво у Новом Саду покреће поступке, али селективно – хапси се министар Горан Весић и његови сарадници, иако нису били директно повезани с техничким надзором над објектом, а занемарују се неки од кључних актера у пројекту, попут Милутина Милошевића и Небојше Бојовића, који су од стране Вишег јавног тужилаштва у Новом Саду позвани ( али се још не зна у ком својству ) тек крајем јула 2025. године, након великог притиска јавности.

Циљ оваквог поступања је политички: дестабилизација власти хапшењем блиског сарадника председника државе, изазивање масовних немира и отварање пута за промену власти ван уставних механизама.

Дакле, главни јавни тужилац ВЈТ у Новом Саду Бранислав Лепотић, уз налог врховног јавног тужиоца Загорке Доловац, доноси одлуку да се ухапси министар грађевинарства Горан Весић ( који је иначе један од медијски најекспониранијих министара), помоћник министра Анита Димовски, генерални директор "Инфраструктуре железница" Јелена Танасковић, те Небојша Шурлан који је био генерални директор пре ње и друга лица, укупно је ухапшено 11 лица, али међу њима нису били Бојовић и Милошевић.

Предметом је задужен јавни тужилац Слободан Јосимовић, познат по повезаности са невладиним организацијама и Динком Грухоњићем, који се отворено залаже за отцепљење АП Војводина од Републике Србије и то годинама уназад јавно пропагира. 

Постоје информације о томе да Јосимовић контактира и са другим безбедносно интересантним лицима - страним држављанима и дипломатама који се залажу за промену власти у Србији. Доловац, Лепотић и Јосимовић су рачунали да ће хапшење министра Весића довести до пада владе, до распуштања скупштине и оставке председника Републике Србије и самим тим до избора који би се одржавали у нерегуларним условима у виду свакодневних насилних протеста, у почетку врло масовних, што би резултирало насилним заузимањем власти упадањем у државне институције и линчом носилаца актуелне власти, што ће рећи класичним државним ударом.

Иако са правничке стране није могуће са трагедијом у Новом Саду довести у везу поступање министра Весића и његових најближих сарадника који су се на тим функцијама налазили неколико месеци пре пада надстрешнице, осмишљен је перфидан план да се протести омасове и јавност мобилише за насилне демонстрације и свргавање власти управо оптуживањем члана владе Горана Весића да је он главни кривац за пад надстрешнице само због тога што је присуствовао свечаном отварању зграде Железничке станице у Новом Саду дана 05.07.2024. године.