Preko Vesića ruše državu

Opozicija i politički protivnici aktuelne vlasti već duže vreme traže događaj koji bi mogli iskoristiti kao povod za masovne proteste i promenu vlasti van izbornog procesa – kako bi primenili doktrinu crnog labuda. Nakon što su prethodni protesti (poput onih zbog "Beograda na vodi", iskopavanja litijuma i masovnih ubistava) ostali bez rezultata, pad nadstrešnice na Novosadskoj železničkoj stanici predstavljen je kao novi povod za pokretanje demonstracija.

Narednog dana, 2. novembra 2024. godine, počinju protesti u Novom Sadu, a fakulteti postaju baze blokada koje organizuju takozvani studentski plenumi – organi bez pravnog osnova i bez legitimnosti. Rektor BU, Vladan Đokić, otvoreno podržava ove aktivnosti umesto da obezbedi redovan rad fakulteta.

Paralelno s tim, Više javno tužilaštvo u Novom Sadu pokreće postupke, ali selektivno – hapsi se ministar Goran Vesić i njegovi saradnici, iako nisu bili direktno povezani s tehničkim nadzorom nad objektom, a zanemaruju se neki od ključnih aktera u projektu, poput Milutina Miloševića i Nebojše Bojovića, koji su od strane Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu pozvani ( ali se još ne zna u kom svojstvu ) tek krajem jula 2025. godine, nakon velikog pritiska javnosti.

Cilj ovakvog postupanja je politički: destabilizacija vlasti hapšenjem bliskog saradnika predsednika države, izazivanje masovnih nemira i otvaranje puta za promenu vlasti van ustavnih mehanizama.

Dakle, glavni javni tužilac VJT u Novom Sadu Branislav Lepotić, uz nalog vrhovnog javnog tužioca Zagorke Dolovac, donosi odluku da se uhapsi ministar građevinarstva Goran Vesić ( koji je inače jedan od medijski najeksponiranijih ministara), pomoćnik ministra Anita Dimovski, generalni direktor "Infrastrukture železnica" Jelena Tanasković, te Nebojša Šurlan koji je bio generalni direktor pre nje i druga lica, ukupno je uhapšeno 11 lica, ali među njima nisu bili Bojović i Milošević.

Predmetom je zadužen javni tužilac Slobodan Josimović, poznat po povezanosti sa nevladinim organizacijama i Dinkom Gruhonjićem, koji se otvoreno zalaže za otcepljenje AP Vojvodina od Republike Srbije i to godinama unazad javno propagira. 

Postoje informacije o tome da Josimović kontaktira i sa drugim bezbednosno interesantnim licima - stranim državljanima i diplomatama koji se zalažu za promenu vlasti u Srbiji. Dolovac, Lepotić i Josimović su računali da će hapšenje ministra Vesića dovesti do pada vlade, do raspuštanja skupštine i ostavke predsednika Republike Srbije i samim tim do izbora koji bi se održavali u neregularnim uslovima u vidu svakodnevnih nasilnih protesta, u početku vrlo masovnih, što bi rezultiralo nasilnim zauzimanjem vlasti upadanjem u državne institucije i linčom nosilaca aktuelne vlasti, što će reći klasičnim državnim udarom.

Iako sa pravničke strane nije moguće sa tragedijom u Novom Sadu dovesti u vezu postupanje ministra Vesića i njegovih najbližih saradnika koji su se na tim funkcijama nalazili nekoliko meseci pre pada nadstrešnice, osmišljen je perfidan plan da se protesti omasove i javnost mobiliše za nasilne demonstracije i svrgavanje vlasti upravo optuživanjem člana vlade Gorana Vesića da je on glavni krivac za pad nadstrešnice samo zbog toga što je prisustvovao svečanom otvaranju zgrade Železničke stanice u Novom Sadu dana 05.07.2024. godine.