И диригент је певао

Суботње оперско вече у Мадленијануму, Гала Пучиниано, једно је од оних која се дуго памте и дуго остају у ушима. Заиста гала, са троје изузетних Италијана на подијуму – сопран Данијела Деси, тенор Фабио Армилијато и диригент Алберто Веронези – плус Николета Мантовани Павароти, у пуном гледалишту. Лепа слика са једног новогодишњег концерта којим је истовремено обележена и 150-годишњица рођења славног оперског композитора.

Са троје уметника светске каријере попричали смо уочи концерта и највише спомињали име због кога су се окупили у Београду. Давно је Франсоаз Саган са корица свог романа упитала „Волите ли Брамса?” Недавно је наш истакнути виолиниста Јован Колунџија свој четворовечерњи програм на Коларцу насловио: „Волите ли Бетовена?” Поведени свим овим утицајима, направили смо малу варијацију и упитали госте: Зашто волите Пучинија? Одговор знамо, али нас је занимао опис љубави коју гаје према делу оперског великана.

– Има ли уопште некога коме се Пучинијева музика не свиђа? –питањем одговара Данијела Деси. – Само подсећам да је он створио низ славних женских ликова. Сваки за себе је ремек-дело, овог мајстора да из певача извуче сва његова осећања. Највише емоција у мени покрену ликови из опера „Мадам Батерфлај”, „Тоска” и „Манон Леско”.

На то се надовезује Фабио Армилијато, готово у улози „мушког” адвоката Пучинијевог наслеђа: „Тачно је да је више волео женске ликове, међутим, написао је он и изванредне арије за теноре. Толико популарне да се готово певају као химна. Прошао сам кроз читав његов опус, изузев „Сестре Анђелике”. Ваљда сви мушки карактери ту постоје. Мени је Каварадоси из „Тоске” најдражи: зато што је и љубавник, и уметник, и неко ко због политике умире... Веома је комплексан и зато га певамо са толико љубави”.

Диригент Веронези има своју причу:„Он је феноменалан уметник, аутор мелодија какве никад нису написане. За диригента је врхунац имати такву музику у својим рукама. Ја највише волим када је то ’Манон Леско’, јер ту постоји једна равнотежа између романтичног и оног каснијег, новог Пучинија”.

Миланез Веронези је и музички директор Фестивала Пучини, који деценијама постоји у месту Торе дел Лаго у Тоскани, и веома је заслужан за изградњу новог театра за извођење опера само овог композитора. А то је, каже, више седишта и сцена са сјајном панорамом: одатле се виде нека лепа места из ближе околине, веома важна у животу уметника. Прво је то његова кућа, данас музеј, у Торе дел Лаго, затим море и оближњи Вијаређо, славни криви торањ у Пизи, нешто јужније... Брдима је, додуше, заклоњена Лука, родни град Ђакома Пучинија. Иначе, Алберто Веронези је ове године дириговао Бечком филхармонијом, певали су Пласидо Доминго и Виолета Урмана, а резултат тога је CD „Напуштене арије”. Ради се о првим верзијама Пучинијевих опера. О ономе што је било, па је после преправљено.

Овај симпатични саговорник каже да је не тако давно био у Београду, али у публици, на премијери „Јадника”, такође у Мадленијануму. Похвалио је нашу публику, код које види пуно љубави за музику. Он је очигледно има на претек: на концерту, онако са диригентском палицом, највећи део арија и сам је „отпевао” – у себи. И један згодан детаљ из породичне приче: врхунски италијански лекар и научник, експерт за карцином, Умберто Веронези има петоро деце, пет синова, и сви су лекари, осим Алберта, који „вирусу” музике није могао одолети.

Деси и Армилијато урадили су CD (за Филипс) „Љубавни дуети”, и сви су Пучинијеви. За идућу годину спремају нове дискове, свако свој: Пучини за сопране, Пучини за теноре. Њима је цео свет позорница, њихов певачки календар попуњен је до 2013. године, али неки дом ипак се мора негде имати. Кажу да је њихов у Бреши: близу је важан центар Милано – са Скалом, а и родна Ђенова им није далеко. Из Београда путују у Трст, где их чека концерт у новогодишњој ноћи. Те ноћи, само у њујоршком Метрополитену, радиће и Фабиов брат Марко. Дириговаће на гала премијери „Ластавице”. Наравно, оне Пучинијеве, у којој су главне роле поверене Анђели Георгију и Роберту Алањи.

-----------------------------------------------------------

Посета госпође Павароти

(/slika2)На незаборавној оперској вечери у славу Пучинија, у Мадленијануму, у публици је била и Николета Мантовани Павароти. Она је на челу Фонда који носи име њеног покојног супруга, славног тенора Лучана Паваротија. Ова љубазна госпођа из Модене по завршетку концерта кратко нам је рекла:

– Дошла сам да се договоримо око сарадње са Мадленијанумом. Млади певачи из Лучанове школе доћи ће у марту да се овде представе. То је већ извесно. Фонд постоји да чува успомену на Паваротија и да ствара нове певаче, а у школи су ђаци са разних страна света. Ја сам, иначе, први пут у Београду, град ми се допао и верујем да је ово почетак једне сарадње која ће се догађати у низу.