Петак, 10.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Ко је следећи после Украјине

Парламентарни избори заказани за крај септембра биће кључни за будући геополитички правац земље док Москва упозорава да неће дозволити даље ширење НАТО-а
Ко је следећи после Украјине
EPA/MARTIN DIVISEK

Једна од најнестабилнијих постсовјетских држава Молдавија, поново улази у епицентар геополитичких тензија. Актуелна власт у Кишињеву, предвођена председницом Мајом Санду и партијом ПАС, води отворени курс приступања НАТО-у, третирајући Москву као главну безбедносну претњу и настојећи да прекине све преостале везе с Русијом.

Москва, са своје стране, упозорава да даље ширење НАТО-а на исток представља „црвену линију“, као што је то истицала и у случају Украјине.

Придњестровље као могући узрок сукоба

Парламентарни избори заказани за крај септембра биће кључни за будући геополитички правац земље. Уколико ПАС задржи власт, очекује се даљи процес милитаризације и погоршање односа са Москвом, а у екстремном сценарију и оружани сукоб.

Посебно осетљив регион остаје Придњестровље, сепаратистичка област са око 220.000 становника, од којих већина има руске пасоше. У региону је већ деценијама стационирано око 10.000 руских војника. Географски, Придњестровље се граничи са украјинском Одеском облашћу, што га чини потенцијалном тачком судара не само између Кишињева и Москве већ и Кијева.

Да ситуација буде озбиљнија, украјински новинар Дмитриј Гордон, близак сарадник председника Зеленског, недавно је отворено говорио о потреби да се „придњестровско питање“ реши војним средствима.

Улога Грчке

У случају да Молдавија предузме војну акцију против Придњестровља, то би практично значило директан сукоб са Русијом. У том сценарију, грчке луке попут Александруполиса и Солуна могле би постати кључне НАТО тачке за снабдевање као што већ јесу у случају Украјине.

Према наводима више извора, НАТО већ има припремљене планове за пребацивање наоружања у Молдавију преко грчке територије. Александруполис, због своје стратешке позиције на Балкану и копнене повезаности са Бугарском, Румунијом и Централном Европом већ сада игра централну улогу у пребацивању америчке и савезничке опреме ка Украјини. Москва је више пута индиректно упозоравала Атину на могуће последице њене улоге, што би се могло поновити и у контексту Молдавије.

Нови фронт

Отварање новог фронта, у тренутку када рат у Украјини траје већ више од две године, драматично би повећало ризик од дестабилизације широм Европе. Хибридне претње, попут сајбер напада, саботажа и удара на енергетску и транспортну инфраструктуру, постале би готово извесне. Јужна Европа би се, уз све остале притиске, могла суочити са још једном миграционом кризом.

Један од најозбиљнијих страхова је могућност да рат у Придњестровљу „одмрзне“ и друге конфликте на Балкану, у Босни и Херцеговини, на Косову и Метохији, у Северној Македонији или чак и на Кипру.

Поједини аналитичари указују да би Турска могла искористити такав расплет како би ојачала свој ревизионистички утицај у источном Медитерану.

НАТО и Молдавија све ближи савезници

Запад Молдавију види као кључног савезника на источном крилу Европе. Од 2022. године, Европска унија финансира војну помоћ Кишињеву преко Европског фонда за мир. Само последњи пакет одобрен од стране ЕУ износи 60 милиона евра и обухвата системе ПВО кратког домета, радари, оклопна возила, беспилотне летелице и комуникациону опрему.

Молдавска стратегија одбране до 2034. године предвиђа интензивнију сарадњу са НАТО-ом и повећање војног буџета на 1 одсто БДП-а до 2030. Само у периоду од 2023. до 2024. године, буџет је удвостручен, а оружане снаге започеле су са убрзаном модернизацијом.

Западни медији јављају да су државе чланице ЕУ већ испоручиле осам батерија ПВО система, оклопна возила из Немачке, артиљерију из Француске и значајне количине муниције. У току су и бројне заједничке војне вежбе са НАТО снагама. Извештаји говоре да су САД, Немачка и Француска већ обезбедиле Молдавији војну опрему вредну 1,5 милијарди долара, укључујући Piranha транспортере, снајперске системе, лака и тешка оружја и пољске Piorun ПВО системе.

Очекује се да ће војна помоћ у 2025. години порасти за још 50 одсто. Истовремено, НАТО планира повећано ангажовање грчке одбрамбене индустрије, посебно компаније Hellenic Defense Systems која је под контролом чешке холдинг групе CSG једног од највећих добављача оружја за украјинску војску.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

zvonko
Znači Moldavija će napasti Rusiju.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.