Ko je sledeći posle Ukrajine

Jedna od najnestabilnijih postsovjetskih država Moldavija, ponovo ulazi u epicentar geopolitičkih tenzija. Aktuelna vlast u Kišinjevu, predvođena predsednicom Majom Sandu i partijom PAS, vodi otvoreni kurs pristupanja NATO-u, tretirajući Moskvu kao glavnu bezbednosnu pretnju i nastojeći da prekine sve preostale veze s Rusijom.

Moskva, sa svoje strane, upozorava da dalje širenje NATO-a na istok predstavlja „crvenu liniju“, kao što je to isticala i u slučaju Ukrajine.

Pridnjestrovlje kao mogući uzrok sukoba

Parlamentarni izbori zakazani za kraj septembra biće ključni za budući geopolitički pravac zemlje. Ukoliko PAS zadrži vlast, očekuje se dalji proces militarizacije i pogoršanje odnosa sa Moskvom, a u ekstremnom scenariju i oružani sukob.

Posebno osetljiv region ostaje Pridnjestrovlje, separatistička oblast sa oko 220.000 stanovnika, od kojih većina ima ruske pasoše. U regionu je već decenijama stacionirano oko 10.000 ruskih vojnika. Geografski, Pridnjestrovlje se graniči sa ukrajinskom Odeskom oblašću, što ga čini potencijalnom tačkom sudara ne samo između Kišinjeva i Moskve već i Kijeva.

Da situacija bude ozbiljnija, ukrajinski novinar Dmitrij Gordon, blizak saradnik predsednika Zelenskog, nedavno je otvoreno govorio o potrebi da se „pridnjestrovsko pitanje“ reši vojnim sredstvima.

Uloga Grčke

U slučaju da Moldavija preduzme vojnu akciju protiv Pridnjestrovlja, to bi praktično značilo direktan sukob sa Rusijom. U tom scenariju, grčke luke poput Aleksandrupolisa i Soluna mogle bi postati ključne NATO tačke za snabdevanje kao što već jesu u slučaju Ukrajine.

Prema navodima više izvora, NATO već ima pripremljene planove za prebacivanje naoružanja u Moldaviju preko grčke teritorije. Aleksandrupolis, zbog svoje strateške pozicije na Balkanu i kopnene povezanosti sa Bugarskom, Rumunijom i Centralnom Evropom već sada igra centralnu ulogu u prebacivanju američke i savezničke opreme ka Ukrajini. Moskva je više puta indirektno upozoravala Atinu na moguće posledice njene uloge, što bi se moglo ponoviti i u kontekstu Moldavije.

Novi front

Otvaranje novog fronta, u trenutku kada rat u Ukrajini traje već više od dve godine, dramatično bi povećalo rizik od destabilizacije širom Evrope. Hibridne pretnje, poput sajber napada, sabotaža i udara na energetsku i transportnu infrastrukturu, postale bi gotovo izvesne. Južna Evropa bi se, uz sve ostale pritiske, mogla suočiti sa još jednom migracionom krizom.

Jedan od najozbiljnijih strahova je mogućnost da rat u Pridnjestrovlju „odmrzne“ i druge konflikte na Balkanu, u Bosni i Hercegovini, na Kosovu i Metohiji, u Severnoj Makedoniji ili čak i na Kipru.

Pojedini analitičari ukazuju da bi Turska mogla iskoristiti takav rasplet kako bi ojačala svoj revizionistički uticaj u istočnom Mediteranu.

NATO i Moldavija sve bliži saveznici

Zapad Moldaviju vidi kao ključnog saveznika na istočnom krilu Evrope. Od 2022. godine, Evropska unija finansira vojnu pomoć Kišinjevu preko Evropskog fonda za mir. Samo poslednji paket odobren od strane EU iznosi 60 miliona evra i obuhvata sisteme PVO kratkog dometa, radari, oklopna vozila, bespilotne letelice i komunikacionu opremu.

Moldavska strategija odbrane do 2034. godine predviđa intenzivniju saradnju sa NATO-om i povećanje vojnog budžeta na 1 odsto BDP-a do 2030. Samo u periodu od 2023. do 2024. godine, budžet je udvostručen, a oružane snage započele su sa ubrzanom modernizacijom.

Zapadni mediji javljaju da su države članice EU već isporučile osam baterija PVO sistema, oklopna vozila iz Nemačke, artiljeriju iz Francuske i značajne količine municije. U toku su i brojne zajedničke vojne vežbe sa NATO snagama. Izveštaji govore da su SAD, Nemačka i Francuska već obezbedile Moldaviji vojnu opremu vrednu 1,5 milijardi dolara, uključujući Piranha transportere, snajperske sisteme, laka i teška oružja i poljske Piorun PVO sisteme.

Očekuje se da će vojna pomoć u 2025. godini porasti za još 50 odsto. Istovremeno, NATO planira povećano angažovanje grčke odbrambene industrije, posebno kompanije Hellenic Defense Systems koja je pod kontrolom češke holding grupe CSG jednog od najvećih dobavljača oružja za ukrajinsku vojsku.