Венеција чува успомену на Дражена Далипагића

Тако то раде Италијани! Кошаркашки клуб Рејер из Венеције угостио је породицу свог некадашњег кошаркаша Дражена Далипагића, да би и на тај начин показао да чува успомену на овог непоновљивог стрелца који је преминуо пре пола године у Београду, у својој 74. години.

Дан сећања на Далипагића одржан је 31. јула, стицајем околности на 77. рођендан његове супруге Соње Пожег са којом су у Венецији били ћерка Сања, син Даворин, унука Јана и унук Лука. Обишли су нека места у граду која су обележила њихове животе у време док је Далипагић ту играо (1980/81, 1985-88).

Неизбежно је било и сликање испред спомен обележја на уласку у Рејерову дворану, у којој је Далипагић, 25. јануара 1987, одиграо историјску утакмицу у Првенству Италије. Против Виртуса из Болоње постигао је 70 поена! Делује просто невероватно, али преминуо је баш тог датума, 2025. Опраштајући се од њега, Рејер је на дан његове смрти објавио на свом сајту и овај текст:

„Велика личност, легенда венецијанског спорта и кошарке, али пре свега велики пријатељ… У сезони 1986/87. постизао је 36,5 поена по утакмици, бележећи и 50 поена, а 25. јануара 1987. ушао је још више у историју, са 70 поена против Виртуса из Болоње. Подвиг је био толико велики да су неколико дана касније навијачи Рејера поставили мермерну плочу на улазу дворане, да би овај невероватан подвиг пренели будућим генерацијама: 18-23 за два поена, 5-9 за три, 19-19 слободна бацања”.

Соња Пожег, некадашња репрезентативка у тенису и најлепша спортисткиња Југославије у избору „Темпа” (1974), добила је од Рејера шал у бојама клуба са исписом „Заувек Праја” (Праја је био Далипагићев надимак). Унуцима су припали дресови са бројем 15 и презименом Далипагић, из гарнитуре какву тренутно носе кошаркаши тог клуба.

Дражен Далипагић, најбољи стрелац у историји Партизана, један је од ретких европских кошаркаша примљених у обе најцењеније куће славних, у Спрингфилду (Нејсмитова, 2004) и Женеви (Фибина, 2007). За национални тим одиграо је 246 утакмица, постигао рекордних 3.700 поена и освојио све што се могло освојити. Био је један од вођа славне генерације која је освојила златну медаљу на Олимпијским играма у Москви 1980.. Освојио је укупно 12 медаља на највећим такмичењима – пет златних (Европско првенство 1973, 1975, 1977; Светско првенство 1978, Олимпијске игре 1980), три сребрне (СП 1974, ОИ 1976, ЕП 1981); четири бронзане (ЕП 1979, СП 1982, 1986, ОИ 1984).