Правни преседан у поступку

Специјални суд у Београду одредио је притвор до 30 дана осумњиченима да су вршењем коруптивних кривичних дела приликом пројекта „Модернизација и реконструкција мађарско-српске железничке пруге Нови Сад – Суботица – државна граница (Келебија)” оштетили буџет Србије за више од 115 милиона долара. У том суду је за Танјуг потврђено да је притвор одређен Томиславу Момировићу, Горану Весићу, Анити Димоски, Небојши Шурлану, Слободанки Катић, Синиши Јокићу, Вељку Новаковићу, Ивани Поповић, Александру Цвјетковићу, Драгану Поповићу, Николи Тривићу и Ненаду Игњатовићу.

Тужилаштво је раније саопштило да је саслушано 11 осумњичених који су негирали кривицу и искористили законско право да се бране ћутањем, док је Вељко Новаковић изнео одбрану. Весић није саслушан јер је на болничком лечењу, а тужилаштво је предложило и да се одреди притвор и распише потерница за Гораном Росићем.

Бранилац Томислава Момировића, адвокат Драган Палибрк, рекао је за Танјуг да је његовом клијенту одређен притвор да не би утицао на сведоке и због узнемирења јавности. Како је истакао, огорчен је одлуком да се притвор одреди „због кривичног дела које не постоји и које Момировић није учинио, а догађај за који га терете се десио пре четири године”. Како је додао, огорчен је и због чињенице да одлуку о притвору није сазнао директно од судије. Палибрк је изјавио да је притвор најрестриктивнија мера за обезбеђење присуства у кривичном поступку, а да је „срамотно” то што неким судијама служи као средство одмазде, додајући да је Момировићу могла бити одређена блажа мера.

Иначе, наредбу о спровођењу истраге против бивших министара Горана Весића и Томислава Момировића, као и против још десет особа са „листе за хапшење”, потписала су истовремено три тужиоца – Јасмина Миловановић Ганић, Мирјана Јовановић и Александар Барац – што представља преседан и поступање супротно важећем уставном и законодавном оквиру. Оваква пракса нема утемељење у домаћем правном систему, јер за разлику од судских већа која могу одлучивати већином гласова, „тужилачко веће” не постоји у позитивном праву Републике Србије. Поред тога, сва три тужиоца су блиски кадрови републичке јавне тужитељке Загорке Доловац. Тужитељка Јовановић је прошле године на лични захтев Младена Ненадића пребачена из Вишег јавног тужилаштва у Тужилаштво за организовани криминал, уз сагласност Доловчеве. Идентична процедура примењена је и у случају тужиоца Александра Барца, који је из Основног јавног тужилаштва у Новом Саду, такође на захтев Ненадића, распоређен у Тужилаштво за организовани криминал. Против Барца су се раније појавиле примедбе на његово поступање јер је „јавно подржавао блокаде на друштвеним мрежама”, што је супротно начелу непристрасности и политичке неутралности тужилаштва.

Како пише Весна Веизовић са портала „Васељенска”, Барац је Србију напустио дан раније, 1. августа, одлетевши с београдског аеродрома на Сардинију, где је отишао на одмор до 8. августа. На самој наредби, уместо његовог потписа, стоји ознака „за Барца”, што отвара питање ко је, с којим овлашћењем, унутар тужилаштва донео одлуку да уместо њега стави свој потпис на акт којим се некоме директно ограничава слобода.

Како истиче ауторка портала „Васељенска”, Барац, кога је Ненадић, уз сагласност Загорке Доловац, посебно ангажовао и упутио у Тужилаштво за организовани криминал због овог конкретног предмета, у току најосетљивијих момената истраге добија дозволу да се удаљи из земље, што само говори о томе колико је Ненадићу битан овај предмет.

Форум правника Србије изразио је јуче озбиљну забринутост поводом информација да је троје јавних тужилаца ЈТОК-а истовремено потписало наредбу о спровођењу истраге против бивших министара Горана Весића и Томислава Момировића, као и против више лица са такозване „листе за хапшење”.

У саопштењу форума се прецизира да овакво поступање нема упориште у позитивном праву Републике Србије. Такође, како се додаје у саопштењу, Тужилачка организација не познаје институт „тужилачког већа”, нити колективно одлучивање о кривичним предметима.

„Овакво поступање доводи у питање и даље спровођење поступка, јер би, по таквој логици, осумњичене и сведоке морала да испитују сва три потписана тужиоца, што је у супротности са ЗКП-ом и стандардном праксом јавног тужилаштва”, наводи се у саопштењу.

Даље се истиче да додатно забрињава и чињеница да је наредбу уместо тужиоца Александра Барца потписало друго лице за њега. Иако таква замена формално није незаконита, она указује на неозбиљност у поступању Јавног тужилаштва за организовани криминал, које у предмету против високих јавних функционера, како се наводи, није обезбедило пуно присуство надлежног јавног тужиоца.

Форум правника Србије је оценио да је истовремено потписивање наредбе од стране три тужиоца покушај колективизације одговорности за одлуку која има озбиљне последице по права осумњичених и по углед јавног тужилаштва.

Подсетио је, такође, да се кривични поступак не сме претворити у инструмент политичког линча, нити у средство за заштиту јавних тужилаца од одговорности за евентуално незаконито поступање. „Од надлежних органа очекујемо хитно разјашњење и утврђивање законитости оваквог преседана, као и враћање рада јавних тужилаштава у оквире које прописују Устав и закони Републике Србије”, наводи се у саопштењу Форума правника Србије.