Нуклеарни шарм фелдмаршала из сенке

Пакистански начелник генералштаба фелдмаршал Асим Мунир већ две године био је изложен оштрим критикама због уплитања у политику. Земља му је оптерећена дуговима и побунама, а на геополитичком плану нашла се у сенци док су САД и друге развијене земље угађале Индији као дугогодишњем ривалу Исламабада. Међутим, 18. јуна, фелдмаршал Мунир се састао и ручао са Доналдом Трампом у Белој кући, у тренутку када се навршило нешто више од месец дана од краткотрајног сукоба са Индијом. У јулу је уследило још једно непријатно изненађење за Њу Делхи. Трамп је Индију назвао „мртвом економијом“, увео јој царине од 25 одсто и истовремено похвалио нови трговински споразум са Пакистаном.

Судбина фелдмаршала Мунира одражава ширу промену америчке политике према Индији, Кини и Блиском истоку. Од када су 2011. године америчке снаге ликвидирале Осаму бин Ладена у Пакистану, односи две земље су захладнели. САД су изгубиле интересовање за овај регион након повлачења из Авганистана 2021. године, али на велико разочарање Индије, Вашингтон и Исламабад обнављају сарадњу, фокусирајући се на трговину, борбу против тероризма и консултације о блискоисточној политици. Могућа је и нова продаја оружја Пакистану који тренутно већину наоружања набавља од Кине.

Политичке прилике у Пакистану такође се мењају. Иако је и даље популаран бивши премијер Имран Кан, који је у затвору и искључен из избора 2024. године, популарност фелдмаршала Мунира значајно је порасла након недавног сукоба са Индијом. Војно подржана цивилна влада сада има потребну двотрећинску већину у парламенту да би изменила устав, што је покренуло спекулације да би Мунир могао постати и председник, што би означило четврти војни режим у Пакистану од независности 1947. године.

Ко је Асим Мунир

Фелдмаршал Мунир одбија да даје интервјуе, али војни портпарол, генерал Ахмед Шариф Чаудри за лист Економист одбацује нагађања о председничким амбицијама као „бесмислицу“. Истиче и да Мунир није идеолошки радикалнији од својих претходника.

Мунирова биографија је необична за једног пакистанског генерала. Син је имама, образован у медреси и зна Куран напамет. Први је начелник Генералштаба који се није школовао ни у САД ни у Британији. Ипак, генерал Чаудри наглашава да је Мунир „добро упознат са Западом“ и оштро се противи џихадистичким групама. Међу својим војницима често критикује оне који су религију претворили у бизнис.

Што се тиче тензија и односа са Индијом, фелдмаршал је 16. априла одржао говор у коме је тврди да муслимани и хиндуисти не могу коегзистирати у једној држави и назвао Кашмир „дотоком живота Индије“. Пакистан пориче учешће у терористичком нападу у Кашмиру који се догодио неколико дана касније, али из војске поручују да је Мунир том беседом рекао „за шта је спреман да умре“.

Они који га познају описују га као побожног, али прагматичног човека са снажним интересовањем за економију. Мада се пет пута дневно моли, „не примењује духовност у вођењу државе“. Поштује реформе саудијског престолонаследника Мухамеда бин Салмана. Има и кратак фитиљ, посебно када говори о Имрану Кану који га је сменио са позиције шефа обавештајне службе.

Његове политичке амбиције остају нејасне. Неки сматрају да би могао искористити популарност и постати председник, што би учврстило његову моћ и смањило ризик да га евентуално смени мање кооперативна цивилна влада 2027. године. Његово унапређење у чин фелдмаршала у мају многи упоређују са Ајубом Каном, првим пакистанским диктатором који је носио ту титулу. Бивши премијер Имран Кан, из затвора је поручио: „Пакистаном не влада војна управа, већ ‘Асимов закон’.“

Многи истичу да тренутно стање „хибридне“ власти више одговара 57 година старом фелдмаршалу. Мунир је најмоћнији начелник од доба Первеза Мушарафа. Има кооперативног премијера, а с обзиром да у Пакистану не постоји ограничење мандата за шефа војске, може теоретски остати на функцији неограничено дуго. Њему и цивилним властима заједнички је интерес да се обрачунају са Каном и његовим присталицама, а као последиац тога, у јулу је ухапшено чак 108 особа.

Подршка Америке

Фелдмаршал Мунир и даље ужива подршку Вашингтона. Похваљен је за акције против локалних исламистичких ћелија. Постоји интерес америчких инвеститора за пакистански сектор криптовалута и рударства. Исламабад би могао постати и посредник у нормализацији односа између Израела и муслиманских земаља.

САД су заузврат ублажиле критике на рачун пакистанског програма балистичких ракета и обновиле неке програме помоћи. Разматра се и продаја нове војне опреме. Америчке службе прегледају доказе о наводној индијској подршци побуњеницима у Пакистану, мада су засад скептичне.

Мунирова амбиција је да успостави трајније, вишеслојне односе са САД, али тај пут је опасан. Економска сарадња отежана је због неповољног пословног амбијента. Неповерење оптерећује сарадњу у безбедности. Иако званичници у Исламабаду тврде да ближи односи са Америком неће ићи на штету Кине, Пекинг би могао мислити другачије.

Највећи изазов остаје Индија. Мунир жели да је доведе за преговарачки сто. Али индијски премијер Нарендра Моди одлучан је да не попусти и обећао је жесток одговор на сваки нови напад. Упитан шта би Пакистан урадио у том случају, војни портпарол је поручио: „Почећемо са Истока. И они треба да схвате да могу бити погођени било где.“

Фелдмаршалова моћ јесте у порасту, али и ризик од новог, можда фаталног, сукоба двеју нуклеарних сила Јужне Азије.