Nuklearni šarm feldmaršala iz senke

Pakistanski načelnik generalštaba feldmaršal Asim Munir već dve godine bio je izložen oštrim kritikama zbog uplitanja u politiku. Zemlja mu je opterećena dugovima i pobunama, a na geopolitičkom planu našla se u senci dok su SAD i druge razvijene zemlje ugađale Indiji kao dugogodišnjem rivalu Islamabada. Međutim, 18. juna, feldmaršal Munir se sastao i ručao sa Donaldom Trampom u Beloj kući, u trenutku kada se navršilo nešto više od mesec dana od kratkotrajnog sukoba sa Indijom. U julu je usledilo još jedno neprijatno iznenađenje za Nju Delhi. Tramp je Indiju nazvao „mrtvom ekonomijom“, uveo joj carine od 25 odsto i istovremeno pohvalio novi trgovinski sporazum sa Pakistanom.

Sudbina feldmaršala Munira odražava širu promenu američke politike prema Indiji, Kini i Bliskom istoku. Od kada su 2011. godine američke snage likvidirale Osamu bin Ladena u Pakistanu, odnosi dve zemlje su zahladneli. SAD su izgubile interesovanje za ovaj region nakon povlačenja iz Avganistana 2021. godine, ali na veliko razočaranje Indije, Vašington i Islamabad obnavljaju saradnju, fokusirajući se na trgovinu, borbu protiv terorizma i konsultacije o bliskoistočnoj politici. Moguća je i nova prodaja oružja Pakistanu koji trenutno većinu naoružanja nabavlja od Kine.

Političke prilike u Pakistanu takođe se menjaju. Iako je i dalje popularan bivši premijer Imran Kan, koji je u zatvoru i isključen iz izbora 2024. godine, popularnost feldmaršala Munira značajno je porasla nakon nedavnog sukoba sa Indijom. Vojno podržana civilna vlada sada ima potrebnu dvotrećinsku većinu u parlamentu da bi izmenila ustav, što je pokrenulo spekulacije da bi Munir mogao postati i predsednik, što bi označilo četvrti vojni režim u Pakistanu od nezavisnosti 1947. godine.

Ko je Asim Munir

Feldmaršal Munir odbija da daje intervjue, ali vojni portparol, general Ahmed Šarif Čaudri za list Ekonomist odbacuje nagađanja o predsedničkim ambicijama kao „besmislicu“. Ističe i da Munir nije ideološki radikalniji od svojih prethodnika.

Munirova biografija je neobična za jednog pakistanskog generala. Sin je imama, obrazovan u medresi i zna Kuran napamet. Prvi je načelnik Generalštaba koji se nije školovao ni u SAD ni u Britaniji. Ipak, general Čaudri naglašava da je Munir „dobro upoznat sa Zapadom“ i oštro se protivi džihadističkim grupama. Među svojim vojnicima često kritikuje one koji su religiju pretvorili u biznis.

Što se tiče tenzija i odnosa sa Indijom, feldmaršal je 16. aprila održao govor u kome je tvrdi da muslimani i hinduisti ne mogu koegzistirati u jednoj državi i nazvao Kašmir „dotokom života Indije“. Pakistan poriče učešće u terorističkom napadu u Kašmiru koji se dogodio nekoliko dana kasnije, ali iz vojske poručuju da je Munir tom besedom rekao „za šta je spreman da umre“.

Oni koji ga poznaju opisuju ga kao pobožnog, ali pragmatičnog čoveka sa snažnim interesovanjem za ekonomiju. Mada se pet puta dnevno moli, „ne primenjuje duhovnost u vođenju države“. Poštuje reforme saudijskog prestolonaslednika Muhameda bin Salmana. Ima i kratak fitilj, posebno kada govori o Imranu Kanu koji ga je smenio sa pozicije šefa obaveštajne službe.

Njegove političke ambicije ostaju nejasne. Neki smatraju da bi mogao iskoristiti popularnost i postati predsednik, što bi učvrstilo njegovu moć i smanjilo rizik da ga eventualno smeni manje kooperativna civilna vlada 2027. godine. Njegovo unapređenje u čin feldmaršala u maju mnogi upoređuju sa Ajubom Kanom, prvim pakistanskim diktatorom koji je nosio tu titulu. Bivši premijer Imran Kan, iz zatvora je poručio: „Pakistanom ne vlada vojna uprava, već ‘Asimov zakon’.“

Mnogi ističu da trenutno stanje „hibridne“ vlasti više odgovara 57 godina starom feldmaršalu. Munir je najmoćniji načelnik od doba Perveza Mušarafa. Ima kooperativnog premijera, a s obzirom da u Pakistanu ne postoji ograničenje mandata za šefa vojske, može teoretski ostati na funkciji neograničeno dugo. Njemu i civilnim vlastima zajednički je interes da se obračunaju sa Kanom i njegovim pristalicama, a kao poslediac toga, u julu je uhapšeno čak 108 osoba.

Podrška Amerike

Feldmaršal Munir i dalje uživa podršku Vašingtona. Pohvaljen je za akcije protiv lokalnih islamističkih ćelija. Postoji interes američkih investitora za pakistanski sektor kriptovaluta i rudarstva. Islamabad bi mogao postati i posrednik u normalizaciji odnosa između Izraela i muslimanskih zemalja.

SAD su zauzvrat ublažile kritike na račun pakistanskog programa balističkih raketa i obnovile neke programe pomoći. Razmatra se i prodaja nove vojne opreme. Američke službe pregledaju dokaze o navodnoj indijskoj podršci pobunjenicima u Pakistanu, mada su zasad skeptične.

Munirova ambicija je da uspostavi trajnije, višeslojne odnose sa SAD, ali taj put je opasan. Ekonomska saradnja otežana je zbog nepovoljnog poslovnog ambijenta. Nepoverenje opterećuje saradnju u bezbednosti. Iako zvaničnici u Islamabadu tvrde da bliži odnosi sa Amerikom neće ići na štetu Kine, Peking bi mogao misliti drugačije.

Najveći izazov ostaje Indija. Munir želi da je dovede za pregovarački sto. Ali indijski premijer Narendra Modi odlučan je da ne popusti i obećao je žestok odgovor na svaki novi napad. Upitan šta bi Pakistan uradio u tom slučaju, vojni portparol je poručio: „Počećemo sa Istoka. I oni treba da shvate da mogu biti pogođeni bilo gde.“

Feldmaršalova moć jeste u porastu, ali i rizik od novog, možda fatalnog, sukoba dveju nuklearnih sila Južne Azije.