Битка за чистији ваздух

Секретаријат за заштиту животне средине позвао је грађане да се пријаве за доделу бесплатних филтера за смањење емисије суспендованих честица у ваздух из индивидуалних ложишта, као и њихову бесплатну уградњу са циљем унапређења квалитета ваздуха и смањења загађења пореклом из домаћинстава. Пројекат предвиђа постављање филтера на 40 одсто индивидуалних ложишта, чиме се очекује значајно смањење концентрације штетних честица. Планирана је уградња укупно 150.000 филтера – 80.000 током 2025. и 70.000 током 2026. године.

Како преноси Беоинфо, реч је о механичким електростатичким филтерима који не захтевају електрично напајање. Ови уређаји смањују емисију суспендованих честица за најмање 40 одсто, једноставни су за уградњу и одржавање и подесиви за различите димензије димњачких цеви.

Филтери ће се додељивати грађанима преко градских општина, уз обавезну претходну пријаву. Они ће грађанима бити доступни бесплатно, уз такође бесплатну уградњу, коју ће обавити ЈКП „Димничар”, ван грејне сезоне, током летњих месеци.

Јавни позив за пријаву објављен је на интернет страницама градских општина. Грађани се позивају да се пријаве за доделу и уградњу филтера у просторијама својих општина, као и да се информишу путем званичних веб-сајтова општина и сајта Секретаријата за заштиту животне средине: [email protected].

Може се рећи да је ово добра вест јер одавно већ многи експерти и организације као можда и главне загађиваче ваздуха помињу домаћинства, односно индивидуална ложишта. Ваља, међутим, рећи да није мали број стручњака који тврде да домаћинства нису главни загађивач ваздуха у току зимске сезоне, већ да су то у првом реду термоелектране на угаљ, а затим саобраћај.

– Аутори већег броја публикованих научних и стручних анализа сагласни су у томе да су у Србији највећи извор опасних ПМ 2,5 честица термоелектране на угаљ, а да тек онда следе домаћинства, односно индивидуална ложишта – рекла је за „Политику” примаријус др Елизабет Пауновић, пензионисана директорка Европског центра за животну средину и здравље Светске здравствене организације.

Она се слаже да у појединим градским подручјима свакако долази и повремено до ситуације да су на неким одређеним локалитетима у одређеном периоду индивидуална ложишта доминантан извор загађења, али се систематском анализом података и моделовањем, као и проценом здравствених ефеката, на годишњем нивоу за територију целе државе, добија потпуно другачија слика од оне коју даје Агенција за заштиту животне средине (СЕПА).

‒ Као доминантни емитери сумпорних оксида, термоелектране у Србији су значајан извор честица ПМ 2,5 иако их не емитују „директно” из димњака, где би их забележио мониторинг којим руководи СЕПА. Извештаји СЕПА „не виде” велики удео честица ПМ 2,5 које настају у атмосфери, из сумпора емитованог из наших термоелектрана. Зато се зову секундарне честице ‒ објаснила је др Елизабет Пауновић.

Она је подсетила да су се у последње време епизоде појачаног загађења понављале, примера ради, у Великим Црљенима, селу надомак Београда у којем се налази „Колубара А”, најстарија термоелектрана у Србији.

У сваком случају, иако нису главни загађивачи, индивидуална ложишта и те како учествују у „креирању” нездравог ваздуха изнад Београда и читаве Србије. А то посебно важи за домаћинства у којима се и даље користе застарела грејна тела и лоши енергенти, од сировог угља до дрва, чак и отпада.

Приоритет – затварање термоелектрана

Термоелектране на угаљ и индивидуална ложишта су категорички другачије категорије и решавање проблема њихових емисија подразумева сасвим различите мере у вођењу секторских политика. На основу доступне стручне и научне литературе и препорука Светске здравствене организације, сматра се да српска јавност треба да буде свесна чињенице да би, примера ради, затварање термоелектрана, што је већ приоритет читаве Европе, ради смањења емисије гасова такозване стаклене баште, имало и видне позитивне последице по квалитет ваздуха у Србији, рекла је др Елизабет Пауновић.

Да бисмо једног дана могли да дишемо чист ваздух, неопходно је наравно решити и проблем домаћинстава са застарелим грејним телима, али како нам показује наука, то није целокупна прича о решењу. Ово свакако не значи да не треба спроводити мере које би смањиле емисије загађујућих материја из индивидуалних ложишта. А једна од таквих мера је свакако и постављање филтера на димњаке домаћинстава.

Нездраво – сваки други дан

Као што смо већ писали, просечно гледано у Београду се сваки други дан бележи штетно загађење ваздуха. Треба имати у виду да је ваздух нездрав чак и оних дана када га специјализоване службе оцењују као „прихватљив”. Примера ради, на мерној станици у Старом граду током 2024. године концентрације ПМ 2,5 честица су превазишле „дозвољену” вредност чак 174 пута. Притом, треба имати у виду да је Стари град један од мање загађених локалитета у Србији – у последњем годишњем извештају СЕПА, за 2023. годину, ово мерно место било је 38. најзагађеније од укупно 55 мерних станица у Србији, пише портал „Клима 101”.