Прекорачење добре намере

Последњих дана у двема краљевачким школама забележени су „неспоразуми” наставника и ђачких родитеља. С образложењем да је „лош предавач и престрог у оцењивању знања”, ђаци једног одељења четвртог разреда Економско-трговинске школе затражили су „смену” наставника математике Душана Жарковића. Они већ дуже бојкотују његове часове, а родитељи их подржавају протестујући с њима испред школе. Професор се, пак, брани тврдњом „да ђаци не уче, да је за двојку довољно урадити само један задатак од пет задатих на писменом, а нема поправке слабе оцене преко тетке, комшинице, колега...” На мукама је директор школе Славица Пајовић-Дукић, која треба да пронађе праведно решење.

Није, сигурно, ништа лакше било ни њеној колегиници Милени Бугариновић, директорки основне школе у Сирчи код Краљева, чим се осмелила да родитељима деце седмог разреда, после неколико усмених и писаних порука, упути „претећи” позив за родитељски састанак. У њему је навела да је „долазак обавезан, а недолазак ће бити драстично санкционисан и накнадни одзив родитеља обезбеђен привођењем од стране МУП-а”.

Родитељи су се побунили, а директорка Бугариновић реаговала је објашњењем: „Желела сам тако да утичем на родитељску свест, да схвате да је у питању нешто алармантно. Та својеврсна претња односила се, пре свега, на родитеље који у школу долазе само једном, углавном пред крај школске године.”

Разлог због кога је инсистирала на обавезном присуству родитеља на састанку, како је Бугариновић за „Политику” објаснила, био је „неуспех ђака поменутог разреда и учестала међусобна агресивност ученика, али и према наставницима”.

Показало се да је тај претећи позив имао ефеката, јер је раније на родитељске састанке овог разреда, у коме је 26 ученика, долазило тек десетак родитеља. Сада, односно 24. децембра ове године, састанку је присуствовало 33 родитеља, јер су за неколико ђака интересовање показале и маме и тате. И било је расположења присутних за договор о заједничком учешћу у васпитању и образовању деце, у том, како и стручњаци тврде, „најтежем послу на свету”. Родитељи су, бар вербално, пристали да се у томе ангажују стално уместо повремено и да се потруде да децу подстакну на рад уместо што им пружају безрезервну подршку и олако и по децу штетно преузимају њихове дужности. Саслушали су, наравно, и шта школа у том погледу чини, били су у прилици да хвале, критикују предлажу...

Иако су се иза овог поступка директорке Бугариновић скривале добре немере, прописи су, међутим, прописи. У овдашњем начелству за образовање оцењено је да упућивање оваквог позива представља „прекорачење њених овлашћења”.

Другачије речено, у питању је прекорачење добрих намера због чега је, чини нам се, „укор” за директорку сасвим довољна „казна”.