И даље исплативије штедети у динарима

Да је у Србији и даље исплативије штедети у динарима и да су штедни улози у домаћој валути све већи, потврђују подаци Народне банке Србије НБС према којима је у поређењу с крајем 2012. овај начин чувања новца увећан једанаест пута. При чему је у 2023. и 2024. години забележила највећи годишњи раст до сада (од 2001, од када се прате подаци). И то у 2023. за 41,6 милијарди динара (43 одсто), у 2024. за још 53,3 милијарде динара (39 процената). Раст је настављен и у 2025. и крајем јула динарска штедња је премашила 200 милијарди динара.

Стабилан амбијент је допринео и расту динаризације депозита становништва и привреде у односу на крај 2012. године – са 19,3 на 45,5 одсто, потврдила је Јоргованка Табаковић, гувернер поводом 13 година руковођења централном банком.

Динар се све више употребљава у домаћем финансијском систему, а динарска штедња бележи рекордно високе нивое. Све заједно јесте конкретна потврда растућег поверења грађана у националну валуту и централну банку.

Каматне стопе на динарске кредите привреди и становништву данас су за 10 и 11 процентних поена ниже него у мају 2013. године, када смо започели циклус монетарног ублажавања, који је трајао све до интензивирања глобалних инфлаторних притисака 2021. године, исткала је Табаковићева.

Знатно ниже каматне стопе обезбеђене су упркос заоштравању монетарних услова (октобар 2021 – јул 2023), а као одговор на глобалне инфлаторне притиске. И смањење премије ризика земље, захваљујући јачању домаћих макроекономских фундамената, допринело је смањењу каматних стопа.

За грађане пад каматних стопа је значио већу доступност нових извора финансирања и већи расположиви доходак по основу нижих постојећих обавеза. За привреду пад каматних стопа је значио већу доступност средстава за нове инвестиције.

На иницијативу НБС настављено је се одобравањем олакшица пољопривредницима у отплати кредита. По том основу се око 5,4 милијарде динара (на крају јуна 2025) пољопривредних кредита отплаћује под олакшаним условима. Закључно с јуном 2025. године, више од 5.800 дужника искористило је уступак реструктурирања готовинских, потрошачких и других сличних кредита, у укупном износу од 4,4 милијарде динара.

У условима наглог и знатног раста стопа еурибор, у септембру 2023. привремено су ограничене каматне стопе на стамбене кредите у еврима. Ово питање је 2025. године системски и трајно решено изменама Закона о заштити корисника финансијских услуга, обезбеђујући грађанима сигурност у погледу максималне висине каматних стопа не само на стамбене кредите већ и на остале кредитне производе (готовинске и потрошачке кредите, кредитне картице и минусе по текућим рачунима).