I dalje isplativije štedeti u dinarima

Da je u Srbiji i dalje isplativije štedeti u dinarima i da su štedni ulozi u domaćoj valuti sve veći, potvrđuju podaci Narodne banke Srbije NBS prema kojima je u poređenju s krajem 2012. ovaj način čuvanja novca uvećan jedanaest puta. Pri čemu je u 2023. i 2024. godini zabeležila najveći godišnji rast do sada (od 2001, od kada se prate podaci). I to u 2023. za 41,6 milijardi dinara (43 odsto), u 2024. za još 53,3 milijarde dinara (39 procenata). Rast je nastavljen i u 2025. i krajem jula dinarska štednja je premašila 200 milijardi dinara.

Stabilan ambijent je doprineo i rastu dinarizacije depozita stanovništva i privrede u odnosu na kraj 2012. godine – sa 19,3 na 45,5 odsto, potvrdila je Jorgovanka Tabaković, guverner povodom 13 godina rukovođenja centralnom bankom.

Dinar se sve više upotrebljava u domaćem finansijskom sistemu, a dinarska štednja beleži rekordno visoke nivoe. Sve zajedno jeste konkretna potvrda rastućeg poverenja građana u nacionalnu valutu i centralnu banku.

Kamatne stope na dinarske kredite privredi i stanovništvu danas su za 10 i 11 procentnih poena niže nego u maju 2013. godine, kada smo započeli ciklus monetarnog ublažavanja, koji je trajao sve do intenziviranja globalnih inflatornih pritisaka 2021. godine, istkala je Tabakovićeva.

Znatno niže kamatne stope obezbeđene su uprkos zaoštravanju monetarnih uslova (oktobar 2021 – jul 2023), a kao odgovor na globalne inflatorne pritiske. I smanjenje premije rizika zemlje, zahvaljujući jačanju domaćih makroekonomskih fundamenata, doprinelo je smanjenju kamatnih stopa.

Za građane pad kamatnih stopa je značio veću dostupnost novih izvora finansiranja i veći raspoloživi dohodak po osnovu nižih postojećih obaveza. Za privredu pad kamatnih stopa je značio veću dostupnost sredstava za nove investicije.

Na inicijativu NBS nastavljeno je se odobravanjem olakšica poljoprivrednicima u otplati kredita. Po tom osnovu se oko 5,4 milijarde dinara (na kraju juna 2025) poljoprivrednih kredita otplaćuje pod olakšanim uslovima. Zaključno s junom 2025. godine, više od 5.800 dužnika iskoristilo je ustupak restrukturiranja gotovinskih, potrošačkih i drugih sličnih kredita, u ukupnom iznosu od 4,4 milijarde dinara.

U uslovima naglog i znatnog rasta stopa euribor, u septembru 2023. privremeno su ograničene kamatne stope na stambene kredite u evrima. Ovo pitanje je 2025. godine sistemski i trajno rešeno izmenama Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, obezbeđujući građanima sigurnost u pogledu maksimalne visine kamatnih stopa ne samo na stambene kredite već i na ostale kreditne proizvode (gotovinske i potrošačke kredite, kreditne kartice i minuse po tekućim računima).